Годишњица акције хрватских снага

На данашњи дан 1995. године Хрватска је покренула акцију "Бљесак", у којој је са подручја западне Славоније, за само 36 часова, протјерано 5. 000 Срба, 283 је убијено или нестало, међу којима 57 жена и деветоро дјеце.

Регион 01.05.2018 | 10:32 Операција "Бљесак" била је војно-полицијска акција који су спровеле хрватске војне, паравојне и полицијске снаге под руководством тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана.

У вријеме напада, подручје западне Славоније било је под заштитом снага УН.

Акцију су планирали и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак, начелник Генералштаба Јанко Бобетко, генерали-потпуковници хрватске војске Петар Стипетић и Имре Аготић, те генерал-мајор хрватске полиције Младен Маркач.

Операција је почела у 05.00 часова 1. маја 1995. године артиљеријским нападима на српске положаје од Пакраца до Јасеновца, са западне стране и од Доњих Богићеваца преко Медара до Пакраца са источне стране.

Око 16.000 припадника хрватских снага напало је из више праваца мање од 4.000 припадника тадашње Војске Републике Српске Крајине.

У 6.00 часова хрватски оклопни одред ушао је у "тампон зону", коју је у региону Пакраца требало да штите припадници јорданских "плавих шљемова".

Команда УНПРОФОР-а потврдила је да је добила обавјештење о почетку напада на западну Славонију, у којем нису наведени разлози.

Након почетка операције, јордански "плави шљемови" повукли су се у своје базе, из којих су посматрали страдање људи које су били обавезни да заштите.

У избјегличкој колони Срба, који су се спасавали пред хрватском војском и полицијом на путу према Републици Српској, убијена су или нестала 283 лица.

Српски збјег био је гађан авионским бомбама и топовским пројектилима.

Око 1.500 припадника Српске Војске Крајине заробљено је, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН, и одведено у логоре у Бјеловару и Вировитици.

Након заробљавања, хрватски судови осудили су велики број Срба за "ратне злочине".

Већина од око 80.000 Срба напустила је своја огњишта и избјегла у Републику Српску и тадашњу Савезну Републику Југославију, одакле се, према подацима УНХЦР-а, вратио незнатан број у односу на број избјеглих, и то углавном старијих људи.

Извор: Срна