БиХ на мети удара великих сила?!

Геополитички ратови се не воде само у Сирији и на Блиском Истоку, све чешће чујемо како ће наш регион бити поприште новог обрачуна великих сила. Централно мјесто у новој врсти хладноратовског обрачуна требала би заузимати Босна и Херцеговина. Да су упозорења озбиљна говоре и ријечи бившег команданта НАТО-а Wеслеyја Цларка.

Босна и Херцеговина 15.04.2018 | 21:46 Бивши врховни командант НАТО-а Wеслеy Цларк у колимни за Wасхингтон Пост је упозорио на мијешања страних сила поготово Русије , Турске и Кине у Босну и Херцеговину, али и регион. Цларк, али и други званичници сматрају да се оваквом уплитању мора супроставити у првом реду Европа.

"Ко све игра улогу у Босни или у региону бивше Југославије? Истина је да имамо велики број играча овдје. Већ сам поменуо Кинезе, они су динамични.

Руси, имају своје економске интересе, мислим да више подржавају одређена рјешења. Али, с друге стране, вјерујем да је то битно, требате Европу. Јер, Босна је европска држава", истиче Wолфганг Петритсцх, бивши високи представник у Босни и Херцеговини.

Истраживач прашког Института за међународне односе Марк Галеотти је недавно поручио да Русија на Балкану тражи "политички рат". По Галеоттију, тај политички рат је углавном усмјерен на посљедње нестабилно подручје Западне Европе. Зато се у појединим круговима Цларков чланак сматра веома важним.

"Његов чланак сматрам упозорењем, које неће имати само утицаја него и одјека на центре моћи који одлучују да се приближавање Босне и Херцеговине и у чланство НАТО савеза и у Европску унију убрза и заврши. Видите ова Стратегија Европске уније уопште није третирала Босну и Херцеговину њеним именом и презименом.

Него је отишла на Србију, Црну Гору и Македонију. Видите, без чврстог мира и стабилности у Босни и Херцеговини Балкан је само обично перје које се може расути", сматра Мирко Пејановић, академик.

Слично размишљају и други представници академске заједнице који поручују да Босна и Херцеговина никада није била узрок ратова и сукоба.

"Морамо бити сензибилни на сва питања која се односе на Босну и Херцеговину. Поготово у условима када се пропагандна активност води у скоро на идентичан начин као и раније. Тим прије што Босна и Херцеговина и њен народ никад нису били агенс отпочињања било каквих сукоба, немира, а поготово не рата", подсјећа Адил Куленовић, Круг 99.

Позитивне вијести ипак стижу из Брисела. Једна од двије најзначаније институције кад су у питању интеграције, НАТО пак, преко генералног секретара Столтенберга оставља отворена врата нама, али и сусједима.

"Настављамо радити с Бившом Југословенском Републиком Македонијом, Босном и Херцеговином и Грузијом. Подршком тим земљама које желе постати чланице НАТО-а доприносимо у остварењу њихових еуро-атлантских циљева. Међутим, још увијек је рано говорити о конкретним одлукама", каже Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а.

Колико требамо бити оптимисти или песимити поводом наше европске будућности сазнаћемо почетком седмице када Европска унија презентира пакет о проширењу. Годишњи извјештај би требао по први пут приказати стање региона кроз призму нове Стратегије проширења.

(Н1)