Сваки пети дочекује прољеће под лијековима

Примаријус Јасминка Шојић Рајчић о алергијама: Све је већи број пацијената који су осетљиви бар на две врсте полена, што значи да би терапију требало да узимају од почетка марта па све до краја октобра.

Здравље 11.04.2018 | 11:33 АЛЕРГИЧНИ на полене дрвећа већ је требало да започну терапију против алергијске кијавице. У супротном суочиће се са симптомима који ће им отежати спавање, кретање, уопште свакодневни живот.

У интервјуу за "Новости" примаријус др Јасминка Шојић Рајчић, интерниста и алерголог-имунолог Клиничког центра Србије, каже да се, с обзиром на то да последњих деценија влада епидемија ове болести, у ово доба године, када почиње сезона полена, региструје велики прилив пацијената:

- Знатан број њих први пут има симптоме алергијске кијавице, а за одређен број пацијената мораће да се ураде вишеструке анализе да би се утврдило шта је узрок алергијске реакције. Процењује се да сваки пети Европљанин пати од алергијске кијавице изазване поленима дрвећа, трава и корова.

* У којем животном добу се најчешће јавља алергијска кијавица?

- Нема правила. Осетљивост на, рецимо, полене, гриње и кућну прашину, али и многобројне друге алергене попут буђи, уједа инсеката, епитела животиња, може да се јави како у дечијем узрасту тако и у шестој или седмој деценији. Заједничко свим пацијентима који пате од алергијског ринитиса јесте да имају генетску предиспозицију да развију алергијску реакцију.

* Како се утврђује на шта је пацијент алергичан?

- Најраспрострањенија је дијагностика путем коже, када се потенцијални алергени у виду капи наносе на мало загребану кожу. Уколико се овим тестовима не открије узрок тегоба, или пацијент због веома изражених симптома не прекида лечење антихистаминицима, раде се анализе из крви да се види на које супстанце организам ствара антитела.

* Зашто многи пацијенти кијају у рано пролеће иако нису осетљиви на полен дрвећа?

- Реч је само о механичкој, а не алергијској иритацији слузнице носа. Обично ову врсту иритације изазивају маце које лете са топола. Дакле, нема алергије на маце, оне само изазивају кијање да би се избациле из шупљине носа.

НЕДОСТАТАК АЛЕРГОЛОГА* Да ли би било довољно алерголога када би свако ко је алергичан потражио помоћ овог специјалисте? - Дефинитивно не би, јер је недостатак алерголога. Алергологија је посебна врста супспецијализације, те поред алерголога - интерниста, постоје алерголози - дерматолози, ОРЛ-алерголози, алерголози медицине раде, који се баве професионалним алергенима.

* Шта је правилна терапија у лечењу тегоба поленског ринитиса?

- Рекла бих да је најбољи начин да се примењује терапија у договору са лекаром, након урађене дијагностике, која треба да нам покаже на које алергене је пацијент алергичан. Зависно од пацијента до пацијента лечење алегијске кијавице се спроводи назалним кортикостероидима, антихистаминицима и саветује се редовна тоалета носа многобројним спрејовима и растворима. Дан би увек требало започињати испирањем слузнице носа, јер је концентрација полена највећа ујутру, затим би требало нанети назални кортикостероидни лек. Пред спавање се пије антихистаминик да би организам био спреман када дође време за устајање.

* Колико дуго се примењује терапија?

- Ако је пацијент осетљив само на полен дрвећа, он би требало да спроводи терапију док траје цветање дрвећа. Дакле, углавном током марта и априла. Међутим све је већи број пацијената који су осетљиви бар на две врсте полена, на пример полена дрвећа и трава, а неретко и на полен корова. То практично значи да би терапију требало да спроводе од почетка марта па све до краја октобра, зависно од климатских услова. Што је година топлија, дрвеће раније процвета, а полени корова трају чак до првог снега.

* Осим антихистаминика и кортикостероида, који лекови се још користе за лечење алергијске кијавице?

- Користе се и антагонисти рецептора леукотриена. Они су намењени пацијентима који имају алергијски ринитис и доказану преостељивост доњих дисајних путева, што значи да је већи ризик да развију астму. Јер, неадекватно лечење горњих дисајних путева значи велику вероватноћу за развој астме. Да ли су потребни поменути лекови лекар одлучује на основу испитивања функције плућа. Иначе је ризик да се из алергијске кијавице или ринитиса развије астма велики. Тридесет одсто болесника са алергијским ринитисом оболи од астме док 75 одсто оболелих од асте има алергијски ринитис.

* Има ли нових терапија?

- Да, одскора су на располагању и антихистаминици најновије генерације који се не излучују преко јетре. Због тога што не делују токсично на организам и немају друге лоше ефекте дневно може да се попије и више од једне таблете. Трошкове терапије, као и до сада, сноси искључиво пацијент.

Новости
фото:интернет