Видео - Бобан: Поново бих ударио полицајца!

Живели смо у паклу! Свету је занимљив јер је на фудбалском терену био уметник. Због тога га, заправо, сви цене, чак и они који га не воле.

Фудбал 26.03.2018 | 15:00 Отуда и два интервју које је у само пар дана дао за швајцарски “Блицк”, а потом и за бразилски “Глобо”. И у оба је спомињао Југославију и сцене са “Максимира” које су биле најава распада тадашње државе.

Које је ваше прво сећање на светска првенства? 

“Рођен сам 1968, а памтим турнир из 1974. године. Утакмица Југославија - Заир 9:0. То је била Југославија, не Хрватска. И сећам се финала, гола Герда Милера и победу Немаца над Холандијом 2:1. Сећам се Ренсенбрика (Роб, бивши репрезентативац Холандије, п.а.), много сам га волео. Бекенбауера, југословенских играча Џајића, Буљана", каже Бобан, који данас ради У ФИФА. 

Ко вам је био идол? 

“Нисам имао једног, имао сам их више. Марадона, Зико, Платини… Увек сам био повезан са бројем 10." 

Од 1990. причамо о "ударцу који је започео рат", о инцидент на утакмици Динамо – Црвена звезда? 

“Нисам био само ја. Многи људи су били са мном у том историијском тренутку за Хрватску. Био сам један од три или пет хиљада младих људи који су чинили исто. Али ја сам био “десетка”, звезда, капитен Динама из Загреба. Била је то народна побуна јер смо живели у тешком режиму, паклу. Била је то жеља за слободом”. 

Да ли бисте урадили то поново? 

“Увек”. 

Југославија је увек имала одличне играче, шта вам је недостајало да будете прваци света? 

“Не знам. Хрватска је била близу. Југославија је имала можда и боље генерациј еод те наше, али ми смо имали одговорност према људима који су пропатили. Били смо више екипа. Велики тимови се опусте брзо, мисле да их чека нешто велико чим прођу први круг… Можда је то био и проблем Југославије. Сањао сам да слушам Хрватску химну, али и Југославија је била мој тим. Увек сам давао све од себе, па и када сам играо за ту репрезентацију”, рекао је између осталог Бобан.



Извор: Б92