​Од античког лијека до посластице: Како је лубеница освојила Балкан

Иако је данас доживљавамо као симбол врелих балканских љета, омиљена љетња посластица прошла је дуг развојни пут.

Историјски подаци показују да су први сусрети наших простора са лубеницом изгледали потпуно другачије од данашњих, а њено „освајање“ Балкана одвијало се у два велика историјска таласа.

Историчари и археолози потврђују да је прва, античка верзија лубенице на Балкан стигла преко старих Грка још у 4. вијеку прије нове ере.

Међутим, тадашњи плодови тешко да би данас икоме били привлачни.

Античка лубеница била је блиједа, тврда, препуна сјеменки и углавном горког или неутралног укуса.

​Умјесто као посластица, гајена је као драгоцјен, природни резервоар воде током сушних периода и војних похода, захваљујући дебелој кори која је дуго чувала течност.

Чувени љекари Хипократ и Диоскорид користили су је првенствено као лијек – служила је као моћан диуретик, али и као облога за хлађење главе код дјеце која добију сунчаницу.

​Арапски утицај и долазак слатког плода
​Она права, слатка и црвена лубеница какву данас познајемо, стигла је на балканске просторе тек у развијеном средњем вијеку, између 11. и 13. вијека.

За њену селекцију и узгој слађих сорти заслужни су Арапи, који су је преко Медитерана проширили по јужној Европи.

Из овог периода датирају и први сачувани европски цртежи црвеног плода у тадашњим медицинским приручницима.

​Потпуна експанзија и масовни узгој на Балкану услиједили су са доласком Османлија од 14. вијека. О дубокој укоријењености ове културе и данас свједочи наш језик.

Док је ријеч лубеница старог словенског поријекла (од ријечи луб, што означава кору), у многим крајевима Балкана и даље се користи препознатљиви турцизам карпуза, који вуче коријен из персијског језика.

​Као специфичан куриозитет издваја се и једно географско име – мјесто Лубенице на острву Црес, чија историја сеже чак 4.000 година у прошлост.

Иако је име насеља у документима заправо настало модификацијом римског назива Хибернициа (зимска утврда), судбина се поиграла да једно од најфасцинантнијих историјских мјеста на Јадрану понесе управо име ове омиљене љетње биљке.

(БН)