Српски гени код америчког официра

Људи одавде одлазили су трбухом за крухом и то чине и данас јер не виде могућност да поштеним радом и трудом дођу до егзистенције достојна човјека а камоли да остваре успјех на основу спосбности и стручности. Такав случај је био и са породицом Дучић, из чије лозе потиче нови командант базе Бондстил на Косову извјесни Ник Дучић (Ницк Дуцицх), који, иако има српско поријекло, је Американац.

Свијет 21.03.2018 | 19:40 Како открива портал Моја Херцеговина, преци Ника Дучића напустили су Херцеговину прије више од једног вијека и он још увијек, према тим изворима, припада оном дијелу старе српске емиграције која се у Америци још није до краја асимиловала. Припада Српској православној цркви и потомак је неких, од друштвено и национално најактивнијих чланова српске емиграције, још од доласка првих српских емиграната у Калифорнију, који су углавном били Херцеговци и Бокељи, те нешто мање Црногорци.

Позивајући се на архиве и контакте са калифорнијским Србима, требињски портал тврди да Ник Дучић, иако Американац, има српско поријекло из Херцеговине.

Нови командант базе Бондстил родио се у Лос Анђелесу 28. новембра 1967. године од оца Ђорђа Дучића и мајке Бернис, рођене Курилић. 

Оба дједа пуковника Дучића, како тврди портал, рођени су на територији данашње општине Требиње и дошли су у Америку почетком двадесетог вијека, у потрази за срећом и бољим животом. 

Дјед по оцу Обрад Дучић рођен је у Љубомиру, у вишечланој породици, од оца Ђорђа Манојлова и у Америку је отишао са братом Душаном.

Трагајући кроз архиве, сазнали су да је промијенио више боравишта, док се није скрасио у рударском градићу Бизби, у Аризони. 

Тамо се оженио са Миленом Николић, такође поријеклом из Херцеговине, добио сина коме је дао име по свом оцу Ђорђу, те отворио кафану под именом Палас.

 Како су рударска окна Бизбија у Аризони исцрпљена, породица се одатле одселила у Калифорнију...

У Калифорнији се Обрадов син Ђорђо, отац Ника Дучића, упознао и вјенчао са Бернис Курилић, ћерком Васе Маркова Курилића из Грмљана у Попову Пољу, и Софије, рођене Маловражић, поријеклом из околине Требиња.

Даље се наводи, у тексту, да је Васо Курилић био везан за историју српске заједнице у Лос Анђелесу, гдје је био један од друштвено и национално најактивнијих чланова међу Србима.

Мало је позната чињеница да су херцеговачки Срби као предузимачи радова изградили данашњи Лос Анђелес, а , како стоји у тексту, међу њима том групом богатих Херцеговаца налазо се и Васо Курилић.

Група од двадесетак херцеговачких предузимача, рођених у некадашњим срезовима Требиње и Љубиње, били су највећи задужбинари међу Србима још од Немањића.

Подигли су својим средствима бројне цркве, парохијске домове и љетње кампове те их даровали српској заједници на Западној обали.

Васо Курилић је био међу оним Србима који су зидали малу Цркву Светог Саве у Лос Анђелесу почетком прошлог вијека. Биран је често пута и за предсједника црквене општине, а касније је био међу 11 утемељивача величанствене и велелепне Саборне цркве Светог Стевана Провјенчаног у Алхамбри.

У једном писму Требињцу Михајлу Дучићу, који се спремао на пут у Калифорнију, владика Николај Велимировић напомиње Михајлу да му посебно поздрави “Васа”.

Можда је на одлуку Ника Дучића да постане амерички официр утицала и чињеница да је његов ујак Роберт Васо Курилић погинуо као мајор америчке војске у Вијетнаму, само годину дана по његовом рођењу. Роберт Курилић сахрањен је на српском гробљу у Лос Анђелесу.

Циљ овога текста, како наводи аутор, о поријеклу новог команданта базе Бондстил није никакво правдање америчке спољне политике, већ само изношење нових детаља о животу српске заједнице у Америци у којој су главну ријеч водили Херцеговци.

"Ник Дучић не може промијенити америчку спољну политику. На положају команданта америчке базе неко мора да се налази, па ако баш не гледамо благонаклоно на његово именовање, бар се можемо надати да ће он ипак благонаклоно гледати на српску заједницу у косовским енклавама, и учинити нешто да јој олакша тежак положај. А ми бисмо требалл хладније главе посматрати ситуацију, а не да тонемо у безразложну мржњу која нам ништа добро не може донијети. Зато пустимо Ника Дучића да покаже је ли достојан својих предака", закључује се у тексту објављеном на порталу "Моја Херцеговина".

(БН/Моја Херцеговина)