Прича: Седам "златних дјечака" АБА Фајнал фора 2014.
Регионална кошаркашка лига одувек је била добра одскочна даска за младе таленте, а утисак је да их је пре четири године било више него икада.
Кошарка 25.03.2018 | 22:45
На "другу лопту", када се погледа какви су састави полуфиналиста и ко је све био у главним улогама, не може се побећи од закључка да у регионалном такмичењу постоји озбиљна "осека" младих играча врхунског потенцијала.
У Звездином дресу блистали су Фелдин, Бјелица и Рочести, у Морнару младих практично и нема, Будућност су носили Гордић и Гибсон, док је Цедевита најбоље појединце имала у Николсу и Черију.
Може чак да се дискутује и о томе да осим, можда, Мусе у Цедевити, данас АБА лига нема екстра надареног играча, у традицији старе југословенске кошаркашке школе. Или их има, али баш не успевају да се наметну?
А, пре само неколико година, када се питање првака још решавало на Фајнал фору, било је другачије.
"Бонус" на бројне регионалне таленте били су млади странци, које је развијао Душко Вујошевић у Партизану, као што се сада намеће Матијас Лесор у Црвеној звезди.
Уосталом, подсетимо који су све асови (сада већ и мултимилионери) - у то време само "момци који много обећавају" - тапкали лопту о паркет Арене од 24. до 27. априла 2014...
П. С. Те сезоне је запажене партије у АБА лиги пружао и Никола Јокић!
ДАРИО ШАРИЋ (рођен 1994)
Бисер хрватске кошарке, који је у млађим категоријама освојио готово све могуће титуле и покупио сва индивидуална признања, на почетку сениорске каријере је "лутао" добрих годину дана, али су доласком у Цибону, јесени 2012, ствари почеле да се развијају у жељеном правцу.
Освојио је "дуплу круну" и постао МВП првенства Хрватске, да би у сезони 2013/14 био проглашен за најкориснијег играча регуларног дела АБА лиге, затим и Фајнал фора у Београду, на коме је предводио Цибону до сензационалног тријумфа.
У полуфиналу против Црвене звезде имао је 21 поен и 15 скокова, а у финалу против Цедевите 23 поена и 11 скокова.
Тиме је његова мисија у Загребу успешно окончана. Права на Шарића су после НБА драфта 2014. обезбедили Филаделфија Сиксерси, а он је прешао у Ефес, где се две сезоне под надзором Душана Ивковића спремао за наредни изазов.
Од лета 2016. је члан једног од најперспективнијих НБА тимова, у коме има и минуте и учинак - ове сезоне око 15 поена, седам скокова и три асистенције по утакмици. Прошле године заузео је друго место у избору за најбољег дебитанта.
БОГДАН БОГДАНОВИЋ (1992)
Предводник нове генерације српских асова није се прославио на утакмици против Цедевите. Остаће упамћен "врућ кромпир" Миленку Тепићу у последњем нападу и закаснели излазак на шут Нолана Смита, којим је Партизан избачен из Евролиге после 13 година.
Међутим, све што је те сезоне урадио пре и после кобне завршнице регионалног полуфинала, било је феноменално.
У Евролиги је допринео пласману у Топ 16 фазу, постижући 15 поена по утакмици, а његов огроман напредак дошао је до пуног изражаја у финалу плеј-офа домаће Суперлиге, када је у четири меча против Црвене звезде играо "симултанку" и са просеком од 31 поена био најзаслужнији за 13. узастопну титулу првака државе - последњу која је унета у клупске витрине.
Лета 2014. је за седмоцифрено обештећење прешао у Фенербахче, где је код Жељка Обрадовића наставио да израста у једног од најбољих бекова Европе. Други пут заредом изабран је за Евролигину "Звезду у успону", наступио је на једном, па на још једном Фајнал фору, док се 2017. у Истанбулу коначно није окитио и најзначајнијим клупским трофејом.
Потом се у великом стилу, као победник Евролиге и вицешампион Европе са репрезентацијом Србије (треће сребро у четири године, после оних са СП 2014. и ОИ 2016), отиснуо у најјачу лигу на свету.
Партијама у Сакраменто Кингсима за сада је у потпуности оправдао поверење те франшизе, која му је дала трогодишњи уговор вредан 36 милиона долара. На Ол стар викенду био је МВП утакмице Америка - Свет, која окупља играче у првој и другој НБА сезони.
ЈУСУФ НУРКИЋ (1994)
Центар из Тузле је за само две године (2012-2014) прешао пут од разлаза са Златорогом из Лашког, где му тренер није давао шансу да игра, до потписивања уговора са Денвер Нагетсима.
Део прве сезоне у Цедевити провео је на позајмици у Задру, да би 2013/14 направио велики пробој у АБА лиги, уз симболичан деби у Евролиги, где је играо непуна четири минута по утакмици.
Иако му је био проблем да се физички максимално спреми, па је лако зарађивао личне грешке и тако лимитирао сопствени боравак на терену, Нуркић се наметнуо као сила на ниском посту, каква на овим просторима није виђена од Николе Пековића. У победи над Партизаном, која је Цедевити обезбедила још једну сезону у Евролиги, са 13 поена је био други стрелац своје екипе.
За две и по године у Денверу зарадио је надимак "Босанска звер", а фебруара 2017. је због играчке некомпатибилности са Николом Јокићем послат у Портланд, за који ове сезоне бележи 14 поена, девет скокова, две асистенције и једну блокаду по утакмици.
Лета 2018. биће ограничено слободан агент, тако да ће имати прилику да провери своју вредност на НБА тржишту.
БОБАН МАРЈАНОВИЋ (1988)
Популарни Боби те 2014. није био толико млад, али се као играч "рађао" други пут, па зато сматрамо да заслужује да буде поменут у овој групи.
Била је то његова прва сезона у Црвеној звезди, у коју је стигао из Меге, као МВП српске Суперлиге 2013.
Члан У-19 репрезентације која је 2007. у Новом Саду постала првак света, био је на рубу играчке пропасти после неуспешне авантуре у Русији (ЦСКА, позајмица у Жалгирис, Нижњи Новгород) и изгубљене полусезоне у Радничком из Крагујевца.
Одласком у Мегу, код Дејана Милојевића, ухватио је сламку спаса, да би у Звезди, кроз рад са Дејаном Радоњићем и јаке утакмице, постао један од најбољих и најтраженијих европских центара.
Марјановић је 2015. изабран у идеалну петорку Евролиге, помогао је Звезди да прекине Партизанову доминацију у Србији и региону, а онда одлучио да "прескочи" Европу и оде директно у НБА.
Прву сезону провео је у Сан Антонио Спурсима, а лета 2016. потписао је трогодишњи уговор са Детроит Пистонсима, који су га недавно "трејдовали" у Лос Анђелес Клиперсе.
Опречна су мишљења о његовој улози у НБА кошарци, али чињеница је да када Бобан добије шансу - најчешће је искористи.
ЖОФРИ ЛОВЕРЊ (1991)
Када је на измаку 2012. године потписао за Партизан, нико у Србији, а ни у већем делу Европе није имао појма ко је овај момак. Те јесени отпустио га је француски Шалон, а за месец дана боравка у Валенсији такође није препознат као нарочит потенцијал.
За пет-шест месеци рада са Душком Вујошевићем доживео је тоталну трансформацију. Подигао је ниво игре, добио на самопоуздању и дао допринос освајању АБА лиге и Суперлиге. На основу тога је лета 2013. изабран на НБА драфту и постао "А" репрезентативац Француске, са којом је на Еуробаскету у Словенији дошао до златне медаље.
У Евролиги 2013/14 је на свакој утакмици био "дабл-дабл" претња, нашао се и у идеалној петорци АБА лиге, али онда је на Фајнал фору уследило велико разочарање...
Од Партизана се опростио другом титулом првака Србије, у улози капитена, уместо повређеног капитена Драгана Милосављевића. Лета 2014. прешао је у Химки, па већ на половини сезоне "продужио" у НБА. За три године у Америци променио је чак четири тима (Денвер, Оклахома, Чикаго), а од летос је код Грега Поповића у Сан Антонију.
Са репрезентацијом је после поменутог европског злата освојио још две бронзе, на СП 2014. и ЕП 2015. године.
НИКОЛА МИЛУТИНОВ (1994)
У Партизан је доведен лета 2012, након што је раскошан таленат демонстрирао у јуниорима Хемофарма. Као и многи његови претходници, постепено је спреман да преузме главну улогу, па је у прве две сезоне углавном био подршка Муслију, Гагићу и Ловерњу.
Милутинов тако није имао великог удела у поразу од Цедевите, али је у сезони 2014/15 добио знатно више простора, само што црно-бели више нису били учесници Евролиге, па је перспективни центар одлучио да пређе у Олимпијакос, са једном регионалном и две српске титуле у својој "личној карти".
Партизан је напустио и као потенцијални НБА играч, пошто су га на драфту 2015. изабрали Сан Антонио Спурси, и то 26. пиком.
У Олимпијакосу је наставио да постепено напредује, тако да се још чека његова "експлозија", али је на Фајнал фору Евролиге 2017. године показао да може да доминира и у тако важним утакмицама.
Остаје му да се афирмише и као сениорски репрезентативац, с обзиром на то да је наступио само на Еуробаскету 2015, једином такмичењу у претходне четири године са ког су се "орлови" вратили кући без медаље.
ДАВИС БЕРТАНС (1992)
У време трансфера из Олимпије у Партизан, почетком 2012, сјајни летонски шутер већ је имао оверену потврду великог потенцијала. Индијана Пејсерси узели су га са 42. позиције НБА драфта и права на њега проследили Сан Антонио Спурсима.
Имао је несрећу да у последњој утакмици финала плеј-офа српског првенства 2013. године покида предњи укрштени лигамент, што га је на осам месеци одвојило од терена.
Бертанс је у преосталом току сезоне 2013/14 "тражио" себе после дуге паузе, али цела Европа је ионако већ знала о како се убојитом крилу ради. Када је Партизан поразом од Цедевите остао без пласмана у Евролигу, његов агент оценио је да је време за следећи корак у каријери, па је Летонац прешао у Басконију.
За две сезоне у Шпанији доживео је још једну тешку повреду колена, али се поново вратио кошарци и 2016. помогао Басконији да се пласира на Фајнал фор Евролиге, погађајући 47 одсто шутева за три поена.
Лета те године коначно је потписао за Сан Антонио, где са солидним успехом приводи крају своју другу НБА сезону.
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар