Од грипа умрло 35 особа у Хравтској

Овогодишња сезона грипа у Хрватској узела је до сада највећи број жртава, чак 35 смртних случајева повезује се са грипом, а стручњаци сматрају да би тај број могао бити већи јер се узрок смрти често припише неком другом узрочнику, пише хрватски "Јутарњи лист".

Регион 07.03.2018 | 09:51 У Хрватској је, до сада, највећи број умрлих био 27, и то прошле године, те 2010. године за вријеме пандемијског, односно свињског грипа.

Вирусолог из Националног центра за инфлуенцу при Хрватском заводу за јавно здравство Владимир Драженовић каже да је ова сезона по много чему неспецифична.

"Уочавамо једну интензивну годину, што по броју обољелих, што по трајању, али и неуобичајеној доминацији Б вируса, која је трајала све до уназад двије седмице", каже Драженовић.

Према његовим ријечима, иако се грип углавном појављује око Божића и у реповима потраје до Васкрса, ове године врхунац траје већ пуних десет седмица.

"Јако дуго смо у том високом интензитету. Болнице и чекаонице породичне медицине стално су пуне. Има и бројних компликација, а како смо навели, и никад већи број смртних случајева. Ове године највише су погођене старије особе и то махом они који се нису вакцинисали", рекао је Драженовић.

Он је навео да се само током прошле седмице у Национални центар за грипу пријављено је 6.000 нових обољелих, те се укупан број достигао 57.000, тако да се може очекивати да ће до краја сезоне бити и око 70.000 обољелих.

Драженовић је додао да та бројка није потпуна, јер је ријеч о пријављеним обољелима.

"Велик број обољелих не буде пријављен, тако да се тај број може помножити минимално са два. Самим тиме може се рећи да је ово једна од већих епидемија у посљедње вријеме", рекао је Драженовић.

Он је додао да иако је прошле седмице због хладног времена број заражених опет мало порастао, ипак се може видјети тенденција слабљења епидемије.

"Ниска температура и ова касна зима сигурно је утицала на продужено трајање такозваног врхунца грипа. Али очекујемо да ће полако број обољелих опадати и да ће висока температура најављена за сљедећу седмицу помоћи", каже Драженовић.

"Јутарњи лист" наводи да се велики број обољелих одразио и на боловања, тако да је чак 20 одсто укупног броја дана проведених на боловању повезано са зимским болестима, грипом и другим респираторним обољењима.

Према процјенама Свјетске здравствене организације, од укупног броја умрлих годишње чак 17 одсто отпада на узрочнике везане уз респираторне инфекције, било вирусне или бактеријске.

(Срна)