Сале Ђорђевић код Зорана Чутуре...

Сети се Љубљане, сети се Маниле, немојте да мењамо кошаркашку хијерархију на вештачки начин.  "Сад најгоре пролазе они који имају најквалитетније играче", додаје српски селектор.

Кошарка 07.03.2018 | 21:30 Земља није преживела, неки односи ипак јесу. Рецимо, односи сајта МОЗЗАРТ Спорт са хрватскимГерманијаком или много битније Александра Салета Ђорђевића и Зорана Чутуре. Некадашњи саиграчи из југословенске репрезентације, легенде српске, односно хрватске кошарке, баш су на сајту Германијак.хрразменили неколико занимљивих речи о стању игре под обручима у данашње време. Да будемо прецизни, већ доказани колумниста Чутура овај пут се нашао у улози новинара и интервјуисао Ђорђевића.

Са посебним освртом на још незавршену тему око Фибиних репрезентативних прозора, који и даље пеку сваког истинског љубитеља кошарке.

“Колико ја знам, сви укључени имају негативан став око оваквог начина играња квалификација… Осим публике – пуне дворане потврђују да су навијачи жељни гледања националних селекција, па чак и у овако окрњеним саставима. Што је савршено нормална ствар. Највећи проблем овог концепта је у томе што се кошаркашка хијерархија мења на вештачки начин. Најгоре пролазе они који имају најквалитетније играче, па не може да им игра шест, 10 или 13 играча, најбоље пролазе они који су сви стално заједно јер немају играча у НБА ни у Евролиги. Хрватска је одличан пример – мала база и шест НБА играча. Кад играју Хрватска и Румунија, Хрватска би требало да буде велики фаворит, али кад се види ко игра за коју репрезентацију – баш и није тако", по обичају је јасан Ђорђевић.

Србија додуше добро гура, упркос томе што игра са Б саставом.

"Имали смо 1-1 у задњем прозору, одиграли смо добре утакмице с којима сам задовољан узимајући у обзир околности. Након тешке победе код Аустрије рекао сам да је то моја најзначајнија победа као тренера српске репрезентације, гледали су ме као да сам… пао с Марса. Али стварно и мислим тако – то су нови играчи, у новим ситуацијама, велик притисак је на њима, а немаш времена да их припремиш".

Овог пута ћемо дакле изгурати, али без обзира на статус српског тима свима је јасно да овакав систем такмичења није дугорочно одржив. Питање је само, како то решити?

"Рекао сам и пре, па ћу да поновим: господо председници кошаркашких савеза, састаните се, састанчите колико год треба, и донесите неку одлуку која ће ићи у корист овог спорта! Питање је какав производ стављамо на сто у оваквим околностима, дајте нам прилику да идемо пред људе с најбољим могућим производом. Ако се нека екипа зове репрезентација онда се ваљда подразумева да је то најбоља могућа национална екипа. О томе, о том производу – врло вероватно – зависи и статус кошарке у појединим државама, зависи одазив младих људи том спорту. Шта си ти гледао као мали?", узвратио је контрапитањем Ђорђевић?

“Љубљану 70' (светско првенство, прим.аут), златну медаљу. На црно-белом телевизору, сећам се“, одговара Чутура.

"Ја Манилу 78', исто злато. Тада сам рекао: 'И ја то желим, желим да играм кошарку'. Разумеш о чему причам?", поентира Ђорђевић.

Наствља у даху.

"Ето, међу тим председницима савеза, осим оних важних људи које зовем 'политичким председницима', има и некадашњих великих играча, који би исто тако требало да разумеју проблематику. Зато овај апел и упућујем пре свега на њихову адресу".

Преузето са: Германијак.хр