Прича: Отети голгетер - прича о Квинију...

Тело Енрикеа Кастра Квинија претходна два дана лежало је у миру на Молинону у Хихону. Пао је изненада, насред улице у близини своје куће. Срчана кап. Хиљаде и хиљаде људи одаје му пошту на стадиону који ће убудуће носити његово име. . .

Фудбал 05.03.2018 | 22:30 Енрике Кастро, фудбалском свету познатији под надимком Квини, напустио је Камп Ноу предвече, после утакмице против Еркулеса. Барселона је самлела госте из Аликантеа. Било је 6:0. Тог викенда добио је и Атлетико, али Каталонци су били срећни и задовољни јер су у трци за титулу. Заостају само два бода. А титула се чека дуго. И предуго. Пуних седам година... И Квини је срећан. Одвезао се на кратко до куће, наштеловао видео рекордер да му сними голове из спортског прегледа (од оних шест његова су два) и кренуо ка аеродрому. Пуна душа и срце. Све то на лицу исписује широки осмех. Ма не, није само због голова. Квини је први стрелац лиге и најбољи нападач Шпаније тих година. Велики голгетер. За њега су два по мечу стандард. Него на Ел Прат те вечери слећу његова супруга и деца. Враћају се са зимовања у Аустрији. Први је дан марта 1981. године...

Тело Енрикеа Кастра Квинија претходна два дана лежало је у миру на Молинону у Хихону. Пао је изненада, насред улице у близини своје куће. Срчана кап. Декица од 68 година. Хиљаде и хиљаде људи одаје му пошту на стадиону који ће убудуће носити његово име. Марадона није стогао на сахрану. Играли су заједно једно време у Барси. Написао је: "Изванредан, непоновљив нападач". Давид Виља се афирмисао у Хихону, из тих је крајева. Извинио је јуче се Квинију јер није испуснио дато му обећење када је био мали: "Бићу бољи од тебе, знаш то?". Пет "Пићићија", три узастопно. Какав стрелац! И поврх свега две титуле најбољег стрелца у Сегунди. Поређење? Ево, рецимо, само су још Ди Стефано и Уго Санчез пет пута били најбољи стрелци Шпаније. Један је бољи - Телмо Зара (6). Квини за скоро 20 година каријере, када се подвуче црта: у Спортингу 499 утакмица и 275 голова. У Барселони гол на свакој другој утакмици: 142/77. И репрезентација: 35/8. 



Момка из Овиједа још овако описују: топлина, великодушност, љубазност. И тежак живот. Био му је дијагностикован рак, а брат, голман Спортинга, умро је спасавајући једног малог Енглеза од утапања.

Али оно што се догодило 1. марта 1981. некако најбоље иде као кроки за портрет Кастра Квинија.

На путу до аеродрома, оне ноћи, Квини се зауставио на бензинској пумпи у близини трга Комас. Стари немачки ДКВ комби (украдених таблица М9955АX) паркирао се иза и из њега су изашла двојица мушкараца. Едуардо и Фернандо лаганим кораком кренули су ка Квинију. Испод мантила севнуо је цолт, четрдесетпетица.

- Ни реч! Уђи унутра. 

Ту је Форд Гранада. ДКВ креће и прати аутомобил испред себе. Одлазе у правцу четврти Лес Кортс. Пиштољ на врату и прст на обарачу. Али Квини је миран. Зна да мора да буде миран... 
"Осећам само како ме зној облива и хладну цев на врату. Мислим на све и ништа". 

Полиција тек сутрадан проналази напуштен аутомобил. Врата су остала отворена. За то време Квини је већ имао капуљачу преко главе и налазио се неколико метара испод земље, у подруму неке старе гараже у Сарагоси. 

Шпанија је осамдесетих година далеко од озбиљне, уређене државе. ЕТА прави проблеме и поред обнављања демократије; само неколико дана раније спречен је пуч и рушење државе, па у таквом амбијенту једна отмица не представља никакво изненађење. Полиција је у почетку инертна и то породици не даје наду. Два, три, четири, пет...25 пет дана затворен у подруму. Испоставиће се, отмичари су очајни младићи. Деца без посла, пара и будућности. Све је било далеко од идеално испланираног и то је велика Квинијева срећа. 

- Припремите 100.000.000 пезета и пуштамо га!

Био је то први захтев отмичара. У другом телефонском разговору цифра је "спала" на 10.000.000?!   

- Чекајте, зар нисте тражили 100.000.000? 

- Ох, да, 100.000.000, тачно. А колико сте припремили? 

- 100.000.000.

- Тачно, на то сам, мислио, 100.000.000.    

Нису умели ништа да организују, чак ни рачун нису отворили. То је за њих морала да уради Барселона. Никакав број клуба нису имали. Квини им је предложио да позову његову супругу и питају за везу. Приликом сваког телефонског контакта били би збуњени, тржили једног, па другог да буде курир. Одлука је на крају пала на капитена Барселоне Алешанка. И опет лоша организација... Џабе је са све новцем ишао све до Ђироне. Киднапери су Квинију често претили, упркос чињеници да му је један од њих обећао да му се ништа неће десити: "Ја сам навијач Барселоне, знаш?". У једном тренутку пожалили су се да их је голгетер скупо коштао због сендвича које су морали да му купују, да га хране током заточеништва. Једноставно, били су клинци, аматери, уплашени...

И док не знају где је и како им је друг и најбољи стрелац, да ли је уопште жив, фудбалери Барселоне треба да наставе борбу за титулу. Бернд Шустер одбио је да игра дерби против Атлетико Мадрида. Кључна утакмица првенства: "Као што имам ноге, ја имам и срце". Људи из управе клуба лажу га да имају добре вести, покушавају да га охрабре. И њега и целу екипу. Не вреди, не игра се у таквим условима. Пораз, 0:1. Пораз за поразом и у наредне четири утакмице. Сан о титули је угашен. 
"У тих 25 дана нисмо добили ниједну утакмицу", присећао се Карлос Рексач. "Било је лудо и немогуће мислити на фудбал тих дана. И титула је измакла". 

Полиција је 25. дана Квинијевог заточеништва добила дојаву о комбију за којим трага. Био је паркиран у близини тог подрума у Сарагоси. Специјална јединица проваљује лимена врата гараже и затиче једног од киднапера како кува јаје. Пиштољ у лице и тихо: "Лези на под". Један полицајац провукао се кроз влажни пролаз. То је био пут до подрума. Квини је чуо буку и завукао се испод душека на ком је спавао. 

- Квини? - полутихо дозивао је човек у униформи. 

- Квини? Полиција! Овде смо да те спасемо!

Из мрака је изронило необријано, прљаво лице. Коса рашчупана. Квини плаче, дрхти и несигурним корацима креће ка полицајцу. 
"Хладно ми је, много ми је хладно". 

Готово. Коначно је готово. 

Барселона, четири дана касније. На реду је велики Класико против Реала. Титула је изгубљена, али дерби је дерби.
"Хоћу да играм у недељу, спреман сам".  

Није му било дозвољено. Реал је славио са 3:0. Касније, у финалу Купа краља Барса је играла против Спортинга из Хихона. Квини два комада и трофеј у рукама. До краја шампионата још неколико голова и нови Пићићи - округло 20 у сезони. Па догодине још један - 26 голова. Отмичари су осећуђени на по 10 година затвора. Суд је наложио да се Квинију на име обештећења исплати 5.000.000 пезета. Није желео новац. Није желео ни да тужи та три момка...
"И није било тако страшно, ако знате да се поставите у праву позицију", говорио је. "Једног дана донели су ми Марку како бих могао да видим резултате, а на крају сам имао телевизор и све остало. И шах су ми дали. Играо сам сам. Али ја волим да играм сам".    

"Моји киднапери су добри људи. Нису ми нанели никакву штету. Правили су ми сендвиче. Опраштам им". 

Енрике Кастро - Квини (23. септембар 1949 - 27. фебруар 2018)

Извор: моззартспорт