Priča: Oteti golgeter - priča o Kviniju...

Telo Enrikea Kastra Kvinija prethodna dva dana ležalo je u miru na Molinonu u Hihonu. Pao je iznenada, nasred ulice u blizini svoje kuće. Srčana kap. Hiljade i hiljade ljudi odaje mu poštu na stadionu koji će ubuduće nositi njegovo ime. . .

Fudbal 05.03.2018 | 22:30 Enrike Kastro, fudbalskom svetu poznatiji pod nadimkom Kvini, napustio je Kamp Nou predveče, posle utakmice protiv Erkulesa. Barselona je samlela goste iz Alikantea. Bilo je 6:0. Tog vikenda dobio je i Atletiko, ali Katalonci su bili srećni i zadovoljni jer su u trci za titulu. Zaostaju samo dva boda. A titula se čeka dugo. I predugo. Punih sedam godina... I Kvini je srećan. Odvezao se na kratko do kuće, naštelovao video rekorder da mu snimi golove iz sportskog pregleda (od onih šest njegova su dva) i krenuo ka aerodromu. Puna duša i srce. Sve to na licu ispisuje široki osmeh. Ma ne, nije samo zbog golova. Kvini je prvi strelac lige i najbolji napadač Španije tih godina. Veliki golgeter. Za njega su dva po meču standard. Nego na El Prat te večeri sleću njegova supruga i deca. Vraćaju se sa zimovanja u Austriji. Prvi je dan marta 1981. godine...

Telo Enrikea Kastra Kvinija prethodna dva dana ležalo je u miru na Molinonu u Hihonu. Pao je iznenada, nasred ulice u blizini svoje kuće. Srčana kap. Dekica od 68 godina. Hiljade i hiljade ljudi odaje mu poštu na stadionu koji će ubuduće nositi njegovo ime. Maradona nije stogao na sahranu. Igrali su zajedno jedno vreme u Barsi. Napisao je: "Izvanredan, neponovljiv napadač". David Vilja se afirmisao u Hihonu, iz tih je krajeva. Izvinio je juče se Kviniju jer nije ispusnio dato mu obećenje kada je bio mali: "Biću bolji od tebe, znaš to?". Pet "Pićićija", tri uzastopno. Kakav strelac! I povrh svega dve titule najboljeg strelca u Segundi. Poređenje? Evo, recimo, samo su još Di Stefano i Ugo Sančez pet puta bili najbolji strelci Španije. Jedan je bolji - Telmo Zara (6). Kvini za skoro 20 godina karijere, kada se podvuče crta: u Sportingu 499 utakmica i 275 golova. U Barseloni gol na svakoj drugoj utakmici: 142/77. I reprezentacija: 35/8. 



Momka iz Ovijeda još ovako opisuju: toplina, velikodušnost, ljubaznost. I težak život. Bio mu je dijagnostikovan rak, a brat, golman Sportinga, umro je spasavajući jednog malog Engleza od utapanja.

Ali ono što se dogodilo 1. marta 1981. nekako najbolje ide kao kroki za portret Kastra Kvinija.

Na putu do aerodroma, one noći, Kvini se zaustavio na benzinskoj pumpi u blizini trga Komas. Stari nemački DKV kombi (ukradenih tablica M9955AX) parkirao se iza i iz njega su izašla dvojica muškaraca. Eduardo i Fernando laganim korakom krenuli su ka Kviniju. Ispod mantila sevnuo je colt, četrdesetpetica.

- Ni reč! Uđi unutra. 

Tu je Ford Granada. DKV kreće i prati automobil ispred sebe. Odlaze u pravcu četvrti Les Korts. Pištolj na vratu i prst na obaraču. Ali Kvini je miran. Zna da mora da bude miran... 
"Osećam samo kako me znoj obliva i hladnu cev na vratu. Mislim na sve i ništa". 

Policija tek sutradan pronalazi napušten automobil. Vrata su ostala otvorena. Za to vreme Kvini je već imao kapuljaču preko glave i nalazio se nekoliko metara ispod zemlje, u podrumu neke stare garaže u Saragosi. 

Španija je osamdesetih godina daleko od ozbiljne, uređene države. ETA pravi probleme i pored obnavljanja demokratije; samo nekoliko dana ranije sprečen je puč i rušenje države, pa u takvom ambijentu jedna otmica ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Policija je u početku inertna i to porodici ne daje nadu. Dva, tri, četiri, pet...25 pet dana zatvoren u podrumu. Ispostaviće se, otmičari su očajni mladići. Deca bez posla, para i budućnosti. Sve je bilo daleko od idealno isplaniranog i to je velika Kvinijeva sreća. 

- Pripremite 100.000.000 pezeta i puštamo ga!

Bio je to prvi zahtev otmičara. U drugom telefonskom razgovoru cifra je "spala" na 10.000.000?!   

- Čekajte, zar niste tražili 100.000.000? 

- Oh, da, 100.000.000, tačno. A koliko ste pripremili? 

- 100.000.000.

- Tačno, na to sam, mislio, 100.000.000.    

Nisu umeli ništa da organizuju, čak ni račun nisu otvorili. To je za njih morala da uradi Barselona. Nikakav broj kluba nisu imali. Kvini im je predložio da pozovu njegovu suprugu i pitaju za vezu. Prilikom svakog telefonskog kontakta bili bi zbunjeni, tržili jednog, pa drugog da bude kurir. Odluka je na kraju pala na kapitena Barselone Alešanka. I opet loša organizacija... Džabe je sa sve novcem išao sve do Đirone. Kidnaperi su Kviniju često pretili, uprkos činjenici da mu je jedan od njih obećao da mu se ništa neće desiti: "Ja sam navijač Barselone, znaš?". U jednom trenutku požalili su se da ih je golgeter skupo koštao zbog sendviča koje su morali da mu kupuju, da ga hrane tokom zatočeništva. Jednostavno, bili su klinci, amateri, uplašeni...

I dok ne znaju gde je i kako im je drug i najbolji strelac, da li je uopšte živ, fudbaleri Barselone treba da nastave borbu za titulu. Bernd Šuster odbio je da igra derbi protiv Atletiko Madrida. Ključna utakmica prvenstva: "Kao što imam noge, ja imam i srce". Ljudi iz uprave kluba lažu ga da imaju dobre vesti, pokušavaju da ga ohrabre. I njega i celu ekipu. Ne vredi, ne igra se u takvim uslovima. Poraz, 0:1. Poraz za porazom i u naredne četiri utakmice. San o tituli je ugašen. 
"U tih 25 dana nismo dobili nijednu utakmicu", prisećao se Karlos Reksač. "Bilo je ludo i nemoguće misliti na fudbal tih dana. I titula je izmakla". 

Policija je 25. dana Kvinijevog zatočeništva dobila dojavu o kombiju za kojim traga. Bio je parkiran u blizini tog podruma u Saragosi. Specijalna jedinica provaljuje limena vrata garaže i zatiče jednog od kidnapera kako kuva jaje. Pištolj u lice i tiho: "Lezi na pod". Jedan policajac provukao se kroz vlažni prolaz. To je bio put do podruma. Kvini je čuo buku i zavukao se ispod dušeka na kom je spavao. 

- Kvini? - polutiho dozivao je čovek u uniformi. 

- Kvini? Policija! Ovde smo da te spasemo!

Iz mraka je izronilo neobrijano, prljavo lice. Kosa raščupana. Kvini plače, drhti i nesigurnim koracima kreće ka policajcu. 
"Hladno mi je, mnogo mi je hladno". 

Gotovo. Konačno je gotovo. 

Barselona, četiri dana kasnije. Na redu je veliki Klasiko protiv Reala. Titula je izgubljena, ali derbi je derbi.
"Hoću da igram u nedelju, spreman sam".  

Nije mu bilo dozvoljeno. Real je slavio sa 3:0. Kasnije, u finalu Kupa kralja Barsa je igrala protiv Sportinga iz Hihona. Kvini dva komada i trofej u rukama. Do kraja šampionata još nekoliko golova i novi Pićići - okruglo 20 u sezoni. Pa dogodine još jedan - 26 golova. Otmičari su osećuđeni na po 10 godina zatvora. Sud je naložio da se Kviniju na ime obeštećenja isplati 5.000.000 pezeta. Nije želeo novac. Nije želeo ni da tuži ta tri momka...
"I nije bilo tako strašno, ako znate da se postavite u pravu poziciju", govorio je. "Jednog dana doneli su mi Marku kako bih mogao da vidim rezultate, a na kraju sam imao televizor i sve ostalo. I šah su mi dali. Igrao sam sam. Ali ja volim da igram sam".    

"Moji kidnaperi su dobri ljudi. Nisu mi naneli nikakvu štetu. Pravili su mi sendviče. Opraštam im". 

Enrike Kastro - Kvini (23. septembar 1949 - 27. februar 2018)

Izvor: mozzartsport