Привреда пуца под ударом 561 намета
У БиХ званично на различитим нивоима постоји 561 накнада и такса, што је огроман терет за привреднике и показатељ да добар пословни амбијент не постоји па економисти, али и привредници и послодавци, сматрају како се нешто под хитно мора мијењати.
Босна и Херцеговина 02.03.2018 | 10:16Док су привредници преоптерећени, са друге стране, додаје он, јавна предузећа бесплатно добијају природне ресурсе које експлоатишу, а опет послују са губитком.
Драгутин Шкребић, предсједник Удружења послодаваца Републике Српске, истиче да би се одмах могло укинути барем 100 непорезних намета.
"Ми смо годинама тражили да се направи тај регистар. Чињеница је да је велики број тих намета непотребан, то само додатно угрожава привреднике. Није добро да трговина цвјета, а привреда стоји, посебно ако се у трговини продаје страна роба. Потребно је да се смањи и опорезивање дохотка. Тужно је то што ми плаћамо порез на воду, шуму, пијесак, а неки све то користе без накнаде. Додатно нас оптерећује и големи административни апарат, брдо књига", казао је Шкребић.
Регистар непореских прихода које наплаћују институције БиХ усвојен је још 2016. године и објављен на интернет страници Министарства финансија и трезора, а садржи укупно 203 непорезна прихода које правна и физичка лица плаћају према институцијама БиХ у виду административних такси и других накнада.
У Федерацији БиХ у просјеку егзистира 198 различитих накнада и такси, од чега се најмање њих 95 наплаћује на федералном нивоу, 77 у просјеку на нивоу кантона, а 26 различитих такси и накнада у просјеку наплаћују опћине. У Републици Српској оквирни број накнада које се наплаћују по разним основама износи 286, а у Брчко дистрикту БиХ наведено је 177 непорезних давања.
Ово се наводи у Информацији Уреда координатора за реформу јавне управе о смањењу пореза и доприноса, те парафискалних намета и њиховој хармонизацији на простору БиХ, коју је Вијеће министара БиХ усвојило и упутиће Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, у складу са закључком са раније сједнице овог дома.
Наглашено је да је завршен први корак у мапирању непорезних давања, те да слиједи провођење активности за њихово смањивање и хармонизацију у БиХ.
Џенан Ђонлагић, финансијски стручњак и универзитетски професор, истиче да регистар који је објављен указује на чињеницу да БиХ није испунила два основна услова у економској реформској агенди, а то је да створи добар привредни и пословни амбијент.
Каже да привредници плаћају и дупле парафискалне намете, те да је велики проблем и то што плаћају таксе за воду, шуму, туризам, а успут су и затрпани огромном администрацијом.
"Потребно је урадити све да се растерети пословни амбијент у БиХ, јер без тога неће бити ни инвестиција", казао је Ђонлагић.
(Независне новине)
Коментари / 11
Оставите коментарИн
02.03.2018 10:40Да је народ паметан и у РС и ФБиХ неби цекао изборе јер це изборе багра купити треба дици народну буну у цијелој БиХ
ОДГОВОРИТЕЗа ин
02.03.2018 11:11Ово стално говорим.дрго мије да исто мислимо али имали нас још
И шта онда ?
02.03.2018 11:24Дигнеш буну, и онда те прогласе Балијом, Четником или Усташом. И паде све у воду. Знају они то јако добро.
тете одговор
02.03.2018 11:25Тако је.Али ко ? Сви ће рећи немој мене,што баш ја.То је проблем.Испаде добиће по ушима будала.
бих
02.03.2018 10:41Намет на вилајет
ОДГОВОРИТЕхерцеговац
02.03.2018 10:45Немам појма о каквој привреди и привредницима говорите. Чкребић, Умићевић Тривић и екипа су само гоничи робља а не привредници. Колика им је просјечна плата и које су то нове ствари усвојили?
ОДГОВОРИТЕмомир
02.03.2018 10:50Једно од рјесења је да се уведе по принципу рада као у Свајцарској. Радити по 20, 30, 50 или 100% би убило рад на црно. А тиме би се и висе новца слијевало у пореску
ОДГОВОРИТЕУлица и мотка
02.03.2018 11:03Не пуца пословни амбијанет него народ по теретом намета, пореза, акциза, казни, радара итд. Да је среће држава био оснивала предузећа, развијала иградила приведу, а не бо уводила стране инветиторе-окупаторе. Држава се код нас бавила привредом само док је требало да распода предузеча и згрене паре, тај је библа у привреди, а кад сада треба да гради и развија привреду, она се прича о амбијенту и страним инвестицијама.
ОДГОВОРИТЕСНСД
02.03.2018 13:15Мало је то, треба још, још,још !!!!
ОДГОВОРИТЕБрзи
02.03.2018 16:24Ударите што више намета мајмуни, све оде вани, све покрадосте требало вам за лијек.. .
ОДГОВОРИТЕДирект
02.03.2018 18:08Ово је 28-ма година откако наса дрзава не разумије да је комунизам пао. Са оваквом и оволиком фискалном и парафискалном структуром привреда као да ради за дрзаву као да нема разлике измедју приватног и јавног сектора. Радио не радио, свира ти радио. Дрзава подстице зависност градјана и привреде од дрзаве. Па се цудимо засто се не развијамо. Све док дрзава "коље", неце бити развоја или озбиљног развоја. И овај симболицни раст је посљедица реновације електроенергетских капацитета и улагања у путеве, а то све иде преко кредита тако да кукала нам мајка за коју годину кад истекне грејс период. Без дрзаве у слузби привреде ако је могуце, вец обрнуто посто јос мало па неце бити ни дрзаве јер неце имати ко да плаца порезе истој уколико се "клање" настави.
ОДГОВОРИТЕ