Анализа: Шта су "вјечити" научили у Нишу?

Куп Радивоја Кораћа годинама има маргиналну улогу у српској кошарци, Партизан и Црвена звезда ретко дају свој максимум на овом турниру, али овогодишње издање у Нишу је било драстично другачије од претходних.

Кошарка 19.02.2018 | 22:45 Не само финални, већ и мечеви који су претходили "вечитом" дербију представљали су вероватно савршену прилику да видимо шта можемо очекивати у завршници сезоне, од Звезде у Евролиги и плеј-офу АБА лиге, а од Партизана да ли може угрозити највећег ривала у Суперлиги.

Током четири дана у Нишу видели смо доста драме, преокрета, успона и падова, забрињавајућих али и обећавајућих слика два тима, а после свега много више разлога за задовољство, али пре свега оптимизам, имају присталице црно-белих.

Црвена звезда – шамар у правом тренутку

Као најдоминантнији тим последњих неколико година Звезда је у Ниш стигла као апсолутни фаворит. Сјајна форма у свим такмичењима, шест победа у последњих седам сусрета, укључујући и Евролигу, као и две убедљиве над Партизаном ове сезоне, најављивали су још један трофеј за Мали Калемегдан.

Међутим, већ од првог меча и дуела са Борцем је било јасно да црвено-бели неће тако лако одбранити "Жућкову левицу". Извукли су се против Чачана уз много среће, пре свега захваљујући лошој завршници ривала, али уместо да их тај тренутак на ивици пораза прене и подигне, он је олако замаскиран победом.

Рутински тријумф против братског ФМП у полуфиналу је најавио другачију Звезду у финалу, али је то била само варка. Црвено-бели су ушли слабо припремљени за меч, скоро без живота у себи, а мањак мотивације у финалу неког такмичења, посебно против највећег ривала сигурно није био случај.

"Касно паљење" овај пут није било довољно да се сруши с друге стране мотивисани Партизан, а на крају свега, слободно се може рећи да овај пораз иде на душу тренеру Душану Алимпијевићу. Од старта меча се видело да нема контролу, није имао решења ни одговор ни на један потез ривала, чак је и сам после меча истакао да не зна шта је био проблем.

Свакако је неискуство у борби за трофеје умногоме утицало на његов учинак, али човек који је са ФМП зауставио Партизан у полуфиналу плеј-офа Суперлиге прошле сезоне не може и не сме се оправдава тим фактором. Просто је невероватно колико је безвољно деловао тим Црвене звезде у борби за први трофеј у сезони, пре свега знајући да је ово практично нова екипа у којој већина играча није ни окусила сласт такве победе у својој каријери.

Алимпијевић се превше ослањао на Бјелицу, Рочестија и пре свега Фелдина, иако је било јасно да није његово вече (1/8 из игре), док упада у очи податак да су Добрић и Јанковић заједно одиграли свега 17 минута, иако су у претходном дербију били покретач црвено-белих. Посебно се ово односи на Добрића који је скоро сам решио претходни дуел са Партизаном.

Јасно је било да се од Пере Антића не може очекивати превише с обзиром на константне проблема с повредама већ неколико недеља, али су Матијас Лесор и Ален Омић морали имати знатно већи утицај на игру и веће повереде код тренера, с обзиром да је рекет једна од најславијих тачки Партизана ове сезоне.

У сваком случају, колико год болан био овај пораз Звезде, црвено-бели су добили опомену у идеалном тренутку, уочи плеј-офа АБА лиге и завршнице Евролиге. Доигравање елитног такмичења је скоро па немогућа мисија, али црвено-бели не смеју да попусте гас у том такмичењу зарад домаћег, јер сваки пораз ће значајно утицати на пољуљано самопоуздање тима па би "чување" снаге за АБА и Суперлиги моглао бити мач са две оштрице.

С друге стране, турнир у Нишу је велики знак узбуне за тим уочи доигравања АБА лиге, јер ако се понови нови Борац тешко да ће бити могуће спасавање као против Чачана у самој завршници, а уколико изостану жеља и глад за победом као у финалу, црвено-бели нећа имати шта да траже не само против Морнара, већ и против Будућности или Цедевите у евентуалном финалу.

Партизан – штета

Штета што Ненад Чанак није раније преузео екипу и што Партизан није знатно раније укомпоновао овај састав. Јер овај тим би без проблема изборио плеј-оф АБА лиге.

Црно-бели су у Ниш такође стигли у солидној форми, са четири победе у последњих шест мечева, а због пораза од Олимпије у једном од кључних у борби за завршницу АБА, многи су већ прежалили великана из Хумске и постављали чак питање да ли може стићи и до финала.

То је био велики "поклон" за Чанак и његов тим јер су црно-бели без икакве помпе и очекивања добили прилику да се на миру спреме за ривале. Златибор је био идеално загревање, а онда је меч са Мега Бемакс показао да ће Партизан бити достојан ривал Звезди у борби за трофеј.

Међутим, нико није очекивао баш овакав Партизан у самом финалу, пре свега због претходна два пораза од највећег ривала. Црно-бели су били немоћни у првом сусрету, док им у другом није било довољно ни то што су 25 минута контролисали ритам меча. Свега неколико минута је било потребно Звезди да реши тај дуел.

Али док је већина очекивала да ће то бити додатно бреме за овај тим, сви су заборавили на фактор Новица Величковић и његово огромно црно-бело срце. После оба пораза Величковић је са огромним жаром коментарисао мањак жеље, мотивације и борбености својих саиграча, није се освртао на игру, квалитет и форму противника, већ на мане свог тима.

" Нисам остао овде због новца или тако нечега, остао сам да се Партизан врати где му је место и ово је неки мали корак. Ја јесам држао говор у свлачионици, али они су превазишли и то", рекао је после меча Величковић и јасно потврдио шта је био "икс-фактор".

То је посебно било видљиво након другог меча када је Величковић скоро па био бесан на своје саиграче што нису показали бар промил жеље коју он има када игра против Звезде. Међутим, изгледа да је тај бес и незадовољство каналисао на савршен начин и у међувремену га пренео на цео тим, јер су овај пут играчи Партизана играли баш онако како увек игра и Новица.

Гризли су од првог минута, недостатке који су били видљиви у претходним мечевима су надокнађивали борбеношћу и трчањем, а свака добра одбрана и кош су подизали самопоуздање целом тиму, не само појединцу који је то чинио. Посебно су импресивно деловали центри, за које смо већ истакли колика су била слабост Партизана ове сезоне, пре свега у одбрани где су потпуно зауставили унутрашњу игру Звезде.

Тако су сви играчи схватили оно што им је Новица причао целе сезоне – Звезда је можда Евролигаш и шампион, али није ни потпуни баук. Чанак је пронашао праву формули и за разлику од свог колеге с друге стране доносио праве одлуке у кључним тренуцима, а то се најбоље видело у завршници када је Звезда са скоро -20 стигла на само три поена заостатка. Партизан од пре неколико недеља би се ту "распао", али овај није. Уследила је одбрана и сјајна реакција Гагића у нападу и црно-бели су ставили тачку.

Куп Кораћа је нажалост само престиж, трофеј који ће сви, па и сами црно-бели врло брзо заборавити, али је ове сезоне он ипак много више од тога. За Звезду је шамар за буђење пред коначну борбу за главне трофеје, а за Партизан можда и кључни састојак за повратак шампионског гена и и преломна тачка која би овај тим могла да вине много даље него што се и сам надао ове сезоне.

Опет кажемо, штета што Чанак није дошао у Хумску мало раније, штета што црно-бели нису успели бар у децембру са саставе садашњи "ростер", јер бисмо сигурно гледали два српска клуба у плеј-офу АБА, а можда и у самој борби за трофеј.

Једно је сигурно, биће занимљива Суперлига.



Извор: Б92