Analiza: Šta su "vječiti" naučili u Nišu?

Kup Radivoja Koraća godinama ima marginalnu ulogu u srpskoj košarci, Partizan i Crvena zvezda retko daju svoj maksimum na ovom turniru, ali ovogodišnje izdanje u Nišu je bilo drastično drugačije od prethodnih.

Košarka 19.02.2018 | 22:45
Analiza: Šta su "vječiti" naučili u Nišu?
Ne samo finalni, već i mečevi koji su prethodili "večitom" derbiju predstavljali su verovatno savršenu priliku da vidimo šta možemo očekivati u završnici sezone, od Zvezde u Evroligi i plej-ofu ABA lige, a od Partizana da li može ugroziti najvećeg rivala u Superligi.

Tokom četiri dana u Nišu videli smo dosta drame, preokreta, uspona i padova, zabrinjavajućih ali i obećavajućih slika dva tima, a posle svega mnogo više razloga za zadovoljstvo, ali pre svega optimizam, imaju pristalice crno-belih.

Crvena zvezda – šamar u pravom trenutku

Kao najdominantniji tim poslednjih nekoliko godina Zvezda je u Niš stigla kao apsolutni favorit. Sjajna forma u svim takmičenjima, šest pobeda u poslednjih sedam susreta, uključujući i Evroligu, kao i dve ubedljive nad Partizanom ove sezone, najavljivali su još jedan trofej za Mali Kalemegdan.

Međutim, već od prvog meča i duela sa Borcem je bilo jasno da crveno-beli neće tako lako odbraniti "Žućkovu levicu". Izvukli su se protiv Čačana uz mnogo sreće, pre svega zahvaljujući lošoj završnici rivala, ali umesto da ih taj trenutak na ivici poraza prene i podigne, on je olako zamaskiran pobedom.

Rutinski trijumf protiv bratskog FMP u polufinalu je najavio drugačiju Zvezdu u finalu, ali je to bila samo varka. Crveno-beli su ušli slabo pripremljeni za meč, skoro bez života u sebi, a manjak motivacije u finalu nekog takmičenja, posebno protiv najvećeg rivala sigurno nije bio slučaj.

"Kasno paljenje" ovaj put nije bilo dovoljno da se sruši s druge strane motivisani Partizan, a na kraju svega, slobodno se može reći da ovaj poraz ide na dušu treneru Dušanu Alimpijeviću. Od starta meča se videlo da nema kontrolu, nije imao rešenja ni odgovor ni na jedan potez rivala, čak je i sam posle meča istakao da ne zna šta je bio problem.

Svakako je neiskustvo u borbi za trofeje umnogome uticalo na njegov učinak, ali čovek koji je sa FMP zaustavio Partizan u polufinalu plej-ofa Superlige prošle sezone ne može i ne sme se opravdava tim faktorom. Prosto je neverovatno koliko je bezvoljno delovao tim Crvene zvezde u borbi za prvi trofej u sezoni, pre svega znajući da je ovo praktično nova ekipa u kojoj većina igrača nije ni okusila slast takve pobede u svojoj karijeri.

Alimpijević se prevše oslanjao na Bjelicu, Ročestija i pre svega Feldina, iako je bilo jasno da nije njegovo veče (1/8 iz igre), dok upada u oči podatak da su Dobrić i Janković zajedno odigrali svega 17 minuta, iako su u prethodnom derbiju bili pokretač crveno-belih. Posebno se ovo odnosi na Dobrića koji je skoro sam rešio prethodni duel sa Partizanom.

Jasno je bilo da se od Pere Antića ne može očekivati previše s obzirom na konstantne problema s povredama već nekoliko nedelja, ali su Matijas Lesor i Alen Omić morali imati znatno veći uticaj na igru i veće poverede kod trenera, s obzirom da je reket jedna od najslavijih tački Partizana ove sezone.

U svakom slučaju, koliko god bolan bio ovaj poraz Zvezde, crveno-beli su dobili opomenu u idealnom trenutku, uoči plej-ofa ABA lige i završnice Evrolige. Doigravanje elitnog takmičenja je skoro pa nemoguća misija, ali crveno-beli ne smeju da popuste gas u tom takmičenju zarad domaćeg, jer svaki poraz će značajno uticati na poljuljano samopouzdanje tima pa bi "čuvanje" snage za ABA i Superligi moglao biti mač sa dve oštrice.

S druge strane, turnir u Nišu je veliki znak uzbune za tim uoči doigravanja ABA lige, jer ako se ponovi novi Borac teško da će biti moguće spasavanje kao protiv Čačana u samoj završnici, a ukoliko izostanu želja i glad za pobedom kao u finalu, crveno-beli neća imati šta da traže ne samo protiv Mornara, već i protiv Budućnosti ili Cedevite u eventualnom finalu.

Partizan – šteta

Šteta što Nenad Čanak nije ranije preuzeo ekipu i što Partizan nije znatno ranije ukomponovao ovaj sastav. Jer ovaj tim bi bez problema izborio plej-of ABA lige.

Crno-beli su u Niš takođe stigli u solidnoj formi, sa četiri pobede u poslednjih šest mečeva, a zbog poraza od Olimpije u jednom od ključnih u borbi za završnicu ABA, mnogi su već prežalili velikana iz Humske i postavljali čak pitanje da li može stići i do finala.

To je bio veliki "poklon" za Čanak i njegov tim jer su crno-beli bez ikakve pompe i očekivanja dobili priliku da se na miru spreme za rivale. Zlatibor je bio idealno zagrevanje, a onda je meč sa Mega Bemaks pokazao da će Partizan biti dostojan rival Zvezdi u borbi za trofej.

Međutim, niko nije očekivao baš ovakav Partizan u samom finalu, pre svega zbog prethodna dva poraza od najvećeg rivala. Crno-beli su bili nemoćni u prvom susretu, dok im u drugom nije bilo dovoljno ni to što su 25 minuta kontrolisali ritam meča. Svega nekoliko minuta je bilo potrebno Zvezdi da reši taj duel.

Ali dok je većina očekivala da će to biti dodatno breme za ovaj tim, svi su zaboravili na faktor Novica Veličković i njegovo ogromno crno-belo srce. Posle oba poraza Veličković je sa ogromnim žarom komentarisao manjak želje, motivacije i borbenosti svojih saigrača, nije se osvrtao na igru, kvalitet i formu protivnika, već na mane svog tima.

" Nisam ostao ovde zbog novca ili tako nečega, ostao sam da se Partizan vrati gde mu je mesto i ovo je neki mali korak. Ja jesam držao govor u svlačionici, ali oni su prevazišli i to", rekao je posle meča Veličković i jasno potvrdio šta je bio "iks-faktor".

To je posebno bilo vidljivo nakon drugog meča kada je Veličković skoro pa bio besan na svoje saigrače što nisu pokazali bar promil želje koju on ima kada igra protiv Zvezde. Međutim, izgleda da je taj bes i nezadovoljstvo kanalisao na savršen način i u međuvremenu ga preneo na ceo tim, jer su ovaj put igrači Partizana igrali baš onako kako uvek igra i Novica.

Grizli su od prvog minuta, nedostatke koji su bili vidljivi u prethodnim mečevima su nadoknađivali borbenošću i trčanjem, a svaka dobra odbrana i koš su podizali samopouzdanje celom timu, ne samo pojedincu koji je to činio. Posebno su impresivno delovali centri, za koje smo već istakli kolika su bila slabost Partizana ove sezone, pre svega u odbrani gde su potpuno zaustavili unutrašnju igru Zvezde.

Tako su svi igrači shvatili ono što im je Novica pričao cele sezone – Zvezda je možda Evroligaš i šampion, ali nije ni potpuni bauk. Čanak je pronašao pravu formuli i za razliku od svog kolege s druge strane donosio prave odluke u ključnim trenucima, a to se najbolje videlo u završnici kada je Zvezda sa skoro -20 stigla na samo tri poena zaostatka. Partizan od pre nekoliko nedelja bi se tu "raspao", ali ovaj nije. Usledila je odbrana i sjajna reakcija Gagića u napadu i crno-beli su stavili tačku.

Kup Koraća je nažalost samo prestiž, trofej koji će svi, pa i sami crno-beli vrlo brzo zaboraviti, ali je ove sezone on ipak mnogo više od toga. Za Zvezdu je šamar za buđenje pred konačnu borbu za glavne trofeje, a za Partizan možda i ključni sastojak za povratak šampionskog gena i i prelomna tačka koja bi ovaj tim mogla da vine mnogo dalje nego što se i sam nadao ove sezone.

Opet kažemo, šteta što Čanak nije došao u Humsku malo ranije, šteta što crno-beli nisu uspeli bar u decembru sa sastave sadašnji "roster", jer bismo sigurno gledali dva srpska kluba u plej-ofu ABA, a možda i u samoj borbi za trofej.

Jedno je sigurno, biće zanimljiva Superliga.



Izvor: B92

Komentari / 0

Ostavite komentar