Како је Мирослав Ђукић ријешио да затегне одбрану Партизана?

Преображај! Потреба за двојицом задњих везних не значи обавезно и дефанзивну тактику. . . Напротив.

Фудбал 05.02.2018 | 22:00 Мења се фудбал, морају и људи. С почетка каријере Мирослав Ђукић је словио за неговатеља офанзивног приступа, његов Партизан из 2007. одликовала је игра на гол више, то што је примао по један или два на утакмици нико му није спочитавао, јер се туђа мрежа тресла по четири, пет пута.

Гробари су аплудирали, уз повике:

"Тако треба, то је фудбал какав желимо".

Деценију и кусур касније, пратећи европске трендове у којима фудбал одавно није забава, него бизнис (дискутабилно је да ли би тако требало, но није тема ових редова), први стручњак црно-белих је решио да мења принципе. Да се осигура. Зато ових дана у Лимасолу посебну пажњу посвећује дефанзивцима.

"Немо, Митре, држимо позицију. То је основа свега. Морамо да будемо компактни", чује се на тренинзима црно-белих порука штоперском тандему Милетић - Митровић, пројектованом да почне и други део сезоне.

А ако ће неко да их обучи принципима савремене дефанзиве онда је то својевремено један од признатијих штопера планете. Профилисан у Шпанији, научен да живи и ради под притиском, Ђукић се латио посла да "затегне" последњу линију тима. Јасно је и њему да је јесенас шкрипало, да је велики број киксева у Суперлиги последица пропуста у одбрани, па се скоро искључиво њоме бави током припремног периода.

Улоге на тренинзима су подељене тако да помоћни тренер Андрија Делибашић вежба са нападачима, Горан Пандуровић и Љубиша Ранковић са играчима маневра, Немања Јовшић је задужен за голмане, а сам Ђукић је узео под своје бекове и штопере. Прича им, помера их, зауставља игру...

"Чекај, не можемо овако, направили смо рупу и то је простор где ће да нас угрозе. Не можемо тако. Идемо поново. Причајте слободно... Хоћу да чујем комуникацију".

Ђукићев глас је специфичан. Делује да су га одбрамбени фудбалери чули. На три од четири контролне утакмице нису примили гол (Горњик 0:0, Нермис 4:0, Теплице 2:0). Наравно, рано је за закључке, поготово што је реч о такмичарским небитним сусретима, али делује охрабрујуће. Поготово ако се има у виду податак да је јесенас на 36 мечева Партизанова одбрана надмудрена 32 пута.

Може ли да буде чвршћа у првој половини 2018. која почиње сударом са Плзеном?

"У европским утакмицама битно је да се не прими гол. Ако држимо`нулу` онда држимо и утакмицу отвореном, па се у неком тренутку појави квалитет у офанзиви, окренемо меч на нашу страну. Ако екипа добро функционише у дефанзиви то је нешто фиксно, даје вам самопоуздање, на тим основама се расте и поправљају остали детаљи. На пример, у нападу. А ако примамо лако голове долази до пада концентрације то није добро", говорио је Ђукић после последње провере са Теплицама.

На том мечу промовисао је нови тандем задњих везних. У пару су играли Саша Здјелар и Данило Пантић. Буде ли све према замислима стручног штаба њих двојица ће почети други део сезоне и заменити Евертона Луиза и Марка Јевтовића у улогама осигурача испред одбране.

"Момци, идемо из мирноће. Нема потребе да паничимо. Причамо. Радимо. Померамо се. Пазите, кад Панта оде напред Саша обавезно мора да прочита линију додавања ако нам противник узме лопту и да спречи његов напад", диригује Ђукић на тренинзима.

И тај детаљ показује преображај тренерских начела. У првом мандату Антонело Жука био је једини задњи везни. Сад су двојица неопходна. То не значи да Партизан губи на креативности, јер је Пантић играч офанзивнихи карактеристика, померен који корак уназад. Иако има навијача који ће рећи "докле више два задња везна", идеја Мирослава Ђукића је јасна: спречити противника да води игру и сузити му простор да дође до казненог простора. Узети му лопту и створити акцију у којој ће офанзивци - а има их петорица - Тошић, Пантић, Јанковић, Тавамба и Ивановић (или Ожеговић) доћи до изражаја.

Теоретски, делује лепо.

Ако се то не деси, остаје Партизану и Мирославу Ђукићу још један адут. Најбољи голман Србије. Отакако је непосредно пред полазак за Кипар потписао нови четворогодишњи уговор Владимир Стојковић делује као човек који ужива у животу. Ту енергију преноси на терен и сведоци смо да играчи чак и на тренингу имају озбиљне потешкоће да га савладају са удаљености од четири, пет метара. Да не помињемо фудбалере противничких клубова који се хватају за главу после судара са њим.

Речју - стена.

"Кад Стојке брани онда сигурно долази НГ", смеје се ових дана Владимир Велики и даје навијачима Партизана за право да се после јесењих успеха у Лиги Европе надају још једном.

Пласману у осмину финала.

Извор: моззартспорт