Шта је Хитлер говорио о НДХ?

Хитлерово мишљење о славенским народима уопште није било добро, па и Хрвати у том контексту имају своје мјесто. .

Регион 29.01.2018 | 14:14 Књига “Хитлер’с Табле Талк” издана је још педесетих година, а 2000. доживјела је реиздање. Збирка је то монолога Адолфа Хитлера те разговора које је водио с блиским сарадницима у раздобљу од 1941. до 1944. године. Све његове ријечи забиљежили су Хеинрицх Хеим, Хенрy Пицкер и Мартин Борманн. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама. 

Међу осталим, на неколико мјеста помиње Хрвате у контексту који за нас није посебно ласкав. Иако никада није био на нашој обали, каже како смо сјајна туристичка дестинација. “Када би Хрвати били дио Реицха, као изврсни војници њемачког Фüхрера чували би мочварна подручја. Како било, не би се према њима требало понашати онако како то сада чини Италија. Хрвати су јако поносан народ и требало би их заклетвом вјерности везати изравно уз Фüхрера. У том случају могли бисмо се на њих потпуно ослонити. Рецимо, када испред мене стоји Кватерник (оп.а. Славко Кватерник, усташки идеолог), у њему видим све оно што Хрвати јесу - чврст у пријатељству, а његова ријеч обвезује заувијек”, рекао је Хитлер у једном од својих говора. Ипак, историјске околности показују како је Хрватска за њега била извор за пљачку и бесплатну радну снагу.

"Сваки тридесети човјек ишао је у Њемачку на присилни рад, а многи се нису вратили. Ријеч је о више од 200.000 људи из Хрватске и с подручја БиХ. Надаље, из НДХ су нацисти експлоатирсли пољопривредне производе и руду. Уопштено, Хитлер је на НДХ гледао као на колонију", објаснио је једном за Еxпресс историчар проф. др. Иво Голдстеин. Његов колега Твртко Јаковина у једном од старијих издања Еxпресса појаснио како је Хитлерово мишљење варирало и био је склон онима који су му били савезници, иако је имао лоше мишљење о Славенима.

"Славенски народи у његову империју нису имали другог мјеста него да их се третира као робље за секундарне послове. Словаке, Хрвате и сличне третирали су као сељаке који су били глупи и ништа више од тога. У вријеме рата излазиле су дјечје сликовнице гдје су управо те народе приказивали у таквом свјетлу. Ипак, његов однос је недосљедан. Бугари су му били најближи, па их је највише цијенио, док су Чеси о којима је говорио изузетно негативно, у рату ипак прошли с мање губитака него други. Сватко ко је био на његовој страни понекад је добио коју позитивну реченицу."

“Мађарима се лакше управља него Румуњима. Каква штета да умјесто Румуна не можемо поставити Хрвате”, сањарио је Велики Вођа о покорности других народа. Убрзо потом открива скривене жеље. “Говорећи опет о Хрватима, привлачна ми је идеја, гледано с етничког становишта, да их треба германизовати. С политичког гледишта ипак та идеја није остварива”, објашњава Хитлер.

У НДХ њемачки држављани били су у битно бољој позицији од осталог нењемачког становништва. "Они су имали кључну, привилегирану улогу па нису морали плаћати порез, нису морали ићи у војску, а чак су избјегавали и затворске казне ако су морали ићи на одслужење због криминала", објаснио је Голдстеин. Из свега тога јасно је видљиво да упркос појединим ријечима похвале, кажу историчари, Хитлер Хрвате гледа само као оруђе у стварању нове Европе, а никако као равноправне. "Кад је говорио о стратегији, тврдио је да у овом тренутку у југоисточној Еуропи постоје ‘дрецкстаатен’ или говнарске државице (мислећи притом на Мађарску, НДХ, итд.), али ће се то уређење након рата по њемачкој побједи, темељито преуредити", сматрао је Голдстеин.

У својим разговорима Хитлер спомиње и идеју о готском поријетлу Хрвата. “Хрвати су врло упорни у жељи да их не сматрамо Славенима. Они тврде да су потомци Гота. То што говоре славенским језиком за њих је само случајност”, наставља Фüхрер. НДХ му није била близу мисли ни срца Готска теорија сматра Хрвате славенизованим Готима. Сплитски архиђаком Тома у 13. вијеку је говорио о тој теорији, али на врло климавим и нимало знанствено утемељеним чињеницама. "Но усташке власти у НДХ толико су се хтјеле додворити нацистичком господару, да су извукли ту теорију и поставили је као службену у том раздобљу.

Ни тада та идеја није имала пуно сљедбеника, а након рата је била мета критика, па чак и исмијавања", објаснио је прије пар година Јаковина. Историчари се слажу да неке Хитлерове изјаве, извађене из контекста, можда дјелују ласкаво, но у коначници јасно је да му НДХ није била близу мисли ни близу срца, јер се у том раздобљу бавио пуно већим проблемима освајања европског тла. Био је необразован Ипак, кроз разговоре је видљиво како је размишљао о актуалним тренуцима, а показао је и необразованост у кључним ситуацијама. “Ископали су главу неандерталца и ускликнули: То је био наш предак. Како знају да тај назови неандерталац заправо није био мајмун? Све што о томе могу рећи јест да то сигурно нису били наши преци. Када нас питају о нашим прецима, увијек требамо истицати да су то били Грци”, казао је објашњавајући касније да су кипови грчких богова јасна визија правог германског човјека, јер Грци су за њега Германи и нитко у антици није успио достићи њихову надмоћ.

Упоређујући главе грчких кипова с профилом њемачких људи, закључује Хитлер даље, сличност је очита. Трудио се показати своје знање Његови савременици тешко су схватали такве тврдње, наводећи како су разговори с њим изузетно  напорни и досадни. Историчар Маx Домарус каже како је Хитлер инсистирао на потпуној тишини док он говори и није допуштао упадице ни потпитања. “Увијек је Хитлер тај који говори!

Он може бити Фüхрер колико год хоће, али увијек се понавља и досађује гостима”, наводно је једном приликом изјавила Магда Гоеббелс, супруга Хитлерова сарадникаи министра Јосепха. Савременици су такође тврдили како се у друштву учених људи Хитлер јако трудио показати своје знање. Књига “Хитлер’с Табле Талк” осим на њемачком, доступна је на француском и енглеском језику. У Русији су 2008. године законом забранили њезино посједовање и дистрибуцију због расистичких коментара пуних мржње према Русима и Жидовима.

(Експрес.хр)