Како до новог изборног закона?

У изборну годину БиХ је ушла са старим изборним законом.  Да ли ће до маја ове године, када се званично расписују општи избори у БиХ, доћи до промјене постојећег или усвајања новог изборног закона?

Босна и Херцеговина 13.01.2018 | 21:19 Постојећи изборни закон многима у БиХ није по вољи. Прије свега ХДЗ-у и хрватским странкама окупљеним у Хрватски народни сабор.

Они су још прошле године предложили измјене које,између осталог, предвиђају подјелу Федерације БиХ на три изборна подручја: један са хрватском већином,други са бошњачком и тзв.мјешовито подручје.

Те три изборне јединице биле би основ за избор делегата у домове народа Федерације и БиХ као и за избор хрватског и бошњачког члана Предсједништва БиХ,а не као до сада да цијели ентитет буде једна изборна једица за чланове Предсјендиштва а 10 кантона за делегате.

Овај приједлог нема подршку бошњачких политичких представника па се у лобирање за усвајање таквог закона укључила хрватска предсједница, покушавајући недавно анимирати и турског предсједника. Покушај је очигледно пропао па предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић сада тврди да уопште није били лобирања.

"Не вјерујем да неко из Анкаре може утицати на гласове Бошњака, без обзира колико они били блиски. Исто тако неко из Загреба не може утицати на гласове Хрвата или из Београда на гласове Срба. Ми унутар БиХ и даље трагамо за рјешењима'', каже Човић.

И док хрватски политички представници тврде да је њихов приједлог покушај да се осигура да сваки конститутивни народ бира своје легитимне представнике, Бошњаци поручују да се у измјенама изборног закона морају, прије свега испоштовати одлуке Европког суда за људска права у предмету Сејдић и Финци.

То значи да се мора омоогућити кандидовање грађана БиХ за све функције укључујући и функције делегата у домовима народа и чланове Предсједништва, које су тренутно,по закону и уставу,резервисане искључиво за представнике три конститутивна народа, српског, хрватског и бошњачког.

,,Имамо упорно настојање ове групације око ХДЗ-а да се усвоји рјешење које би за сва времена бетонирало избор у Предсједништво БиХ искључиво Србина, Хрвата и Бошњака,које би бирали исклучиво Срби,Хрвати и Бошњаци'',сматра предсједник Главног одбора СДА Халид Гењац.

Цијелу причу око изборног закона и избора 2018-те додатно компликује опозција у Федерацији, тачније политичке партије које себе називају љевицом. Жељко Комшић,предсједник Демократске фронте,недавно је највио могућност да се поново кандидује за хрватског члана Предсједништва. Подсјећамо Комшић је на тој функцији,као кандитат СДП-а,већ био два узастопна мандата од 2006. до 2014.године.

,,Како ствари сада стоје у БиХ кандидовацу се'',каже Комшић и додаје да се ништа не може знати до самог краја.

И док су политички представници Хрвата и Бошњака јединствени, свако у својим ставовима, по питању изборног закона Срби су,већ традиционално и по том питању подијељени.

Сви се слажу да један народ не траба другоме да бира представнике власти али СНСД јавно каже да ће подржати изборни закон који предлаже ХДЗ док у Савезу за промјене истичу да је то проблем политчких патрија унутар Федерације БиХ у који Република Српска не трабе да се мијеша.

,,Нас занима само рјешење које ће дефинисати положај Срба у Федерацији'',кажу у Савезу за промјене и подсјећају да Срби нису конститутиван народ у четири кантона са хрватском већином. Сматрају да се у сукоб Хрвата и Бошњака,односно ХДЗ-а и СДА не треба уплитати.

,,Тај сукоб је нешто што ће оптеретити цијелу 2018.годину.То цијелу БиХ може довести у стање у којем се налази Мостар јер су кључни актери политичког сукоба у Мостару такође СДА и ХДЗ'',тврди српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић.

Сукоб највеће хрватске и бошњачке политичке партије могао би довести до блокаде у примјени резилтата октобарских избора.У питању би било именовање предсједника и потпредсједника Федерације БиХ те делегата федералног Дома народа. Без Дома народа Федрације немогуће је именовати хрватске и бошњачке делегате у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ.



БН телевизија