Родила 15 дјеце, доживјела стоту
Милева Ђорђевић из Горње Слатине код Фоче живјела је готово један вијек, изродила је петнаесторо дјеце и то два пута двојке, једном тројке, а никада није ишла љекару, прича један од њених синова Славко (74), медицинар у пензији.
Република Српска 07.01.2018 | 15:30Почетак заједничког живота Милеве и Ђоке пред и за вријеме Другог свјетског рата, када су владали неимаштина и тифус, био је трагичан. Првих петоро дјеце, два сина и три кћерке, преминули су или настрадали у раном дјетињству.
Ђорђевићи, ипак, нису губили вољу за животом, па су на свијет донијели још десеторо дјеце, које су успјели да подигну. Од њих су добили 24 унука и 34 праунука.
Славко прича да у фочанској регији ниједна жена није родила толико дјеце као његова мајка, те се присјећа да су Ђоко и Милева увијек били здрави и да никада нису ишли љекарима.
"Мајка се сама порађала, што је мени, као медицинару, сада чудно. У болници гдје сам радио љекари и сестре брину о свакој породиљи, подвежу им пупчаник након порођаја, окупају бебу, среде је, а то је моја мајка на селу све сама радила. Сама се порађала, дијете спремала, себи подвезивала пупчаник. Била је изузетно вриједна и добра мајка и добра жена", прича Славко.
Ђоко и Милева су из Горње Слатине, још прије Славковог рођења, прешли у Горњу Јошаницу у село Баре, близу цркве Светих Константина и Јелене, на теткино имање.
Живјели су у малој кући с двије просторије. У једној соби била је кухиња с огњиштем и веригама, гдје се сједило и јело за округлим столом - синијом, а у другој су спавали, родитељи на кревету, десеторо дјеце на поду на слами.
"Отац и мајка спавали су на дрвеном кревету, а нас десеторо дјеце на патосу. А знате како се спавало на патосу? Од ражане сламе направи се стера, прошије се и разастре по патосу, а на стеру се стави поњава. Ту сви легнемо, узмемо јастуке пуњене вуном, јер смо имали доста оваца, и опет се покријемо поњавом. Сви смо лежали у истој соби", описује живот дванаесточлане породице син Славко.
Према његовим ријечима, имали су велико имање и од земљорадње и сточарства могли су да задовоље све потребе за храном. Узгајали су раж, јечам, пшеницу и кукуруз, које су мљели на својој воденици. Имали су пар волова за орање и пар коња за превоз огревног дрвета и одвоз робе на пијацу, као и овце, свиње, кокоши…
"Јели смо здраву храну и живјели здраво. Моја кућа никад није ништа купила осим соли и шећера, све смо производили", присјећа се Славко.
Он додаје да је мајка све сама стизала. Брига је било и како обући 12 укућана, па је ткала и плела све одјевне предмете.
"Ткала је џемпере, сукње и кошуље, плела чарапе. Знала је да истка и свечане кошуље, какав је била добар стручњак", каже син Славко.
Славко напомиње да свакодневно напорно радило, а да се одмарало за вјерске празнике. Три најрадоснија дана у години за Ђорђевиће су били крсна слава Ђурђевдан, Васкрс и Божић.
"Радовали Божићу јер би се на Бадњи дан у предсобље унијела слама, прострла на патос и ту смо се дуго играли, чекајући поноћ и кад наступи Божић тада бисмо се весело мирбожили. Мајка би припремила гурабија, колача, пита, печење. Поштовали смо и пост и рад и Божић и свеце", наводи Славко.
Ђорђевићи су кроз живот једни другима били највећи ослонац, подржавали су једни друге и помагали се међусобно.
"Сада се не рађа много дјеце. Велико је чудо кад мајка роди троје, четворо дјеце, а моја мајка је родила петнаесторо. Чини ми се да је жељела још рађати, али године су учиниле своје", прича Славко.
Данас је живо седморо дјеце Ђока и Милеве - Славко и његова сестра близанкиња Славојка, браћа близанци Јосип и Јован (65), Радивоје (71), Рада (9) и Фима (78).
(Срна)
Коментари / 8
Оставите коментарКарадоз
07.01.2018 14:26Ово изгледа Срна нема ста да објави па писе о зени сто је умрла 2005. Мислим каква је ово вијест?
ОДГОВОРИТЕре
07.01.2018 19:21То је паника. Бијела куга вец одавно хара, дјеце све мање, а исељавање из РС поприма размјере егзодуса. Све вецим одласком младих це бити све мање дјеце сто це изумирање и нестанак убрзати висеструко. Једино рјесење и спас је да бабе поцну радјати дјецу......
?
07.01.2018 14:45Браћа Јован и Јосип? Зар није Јосиф?
ОДГОВОРИТЕПа
07.01.2018 16:46А тек Рада (9) она се родила после смрти њених родитеља. Јој јој јој.
ре карадоз
07.01.2018 16:45Није битно ко је вијест објавио али ако ништа требао би имати поштовање према овој жени и њеном мужу.Данас ми васпитавамо једно или двоје па неуспијемо.Ја мислим да би нашим бакама и дједовима требали подићи један велики споменик на тргу у Бања Луци за све што учинише у најтежим временима.Погледај данас ствари,не видимо најрођеније,непоштујемо ништа и све нас је мање.
ОДГОВОРИТЕживка
07.01.2018 19:09Треба снимити филм о овој зени дати назив улице по овој зени прицати стално о овој зени подстицати младе да у том.смислу размишљају
Соколац
07.01.2018 20:36Данас сам био на сахрани мајке чије осам синова носило пушку и борило се за РС. Један погинуо. Нико од БОРС-а а ни из власти није био на сахрани. Овај Савциц вјероватно негдје окретао колац. Стидите се. У уторак це те да славите неки дан РС. Пребројите се колико це вам бити честитих бораца са прве линије. Срам да вас буде.
Судија
08.01.2018 08:30Изгледа да је бакица у младости била права враголанка, несташко...
ОДГОВОРИТЕ