Природа опомиње и упозорава

- Природа је неисцрпни извор инспирације за сликаре, књижевнике, пјеснике и научнике. Без природе – ваздуха, воде, земље и шуме нема ни живота за човјека. А човјек, својим неодговорним понашањем у последње вријеме све више угрожава животну средину. Она се зато буни и, богами, све жешће узвраћа.

Република Српска 05.01.2018 | 10:31

Овако прича за БН један од највриједнијих србачких тежака, седамдесетогодишњи Данко Дјукић из Доњих Срдјевића, којем од руке не иде само управљање трактором, ровокопачем, комбајном и водјење других ратарских послова, од којих живи његова вишечлана породица, већ и дружење са природом.

„Неконтролисано се сијече шума, загадјују водотоци, земља и ваздух, нарочито, енормном употребом хемијских средстава и све то зарад остваривања материјалне користи. И зато није чудо што се у последње вријеме природа побунила на такав однос човјека према њој. Све жешће упозорава олујама, градом, поплавама и сушом како би на тај начин пробудила свијест најразумнијИх живих бића на земљи, људи, о поремећају природне равнотеже и могуће катаклизме уколико се не промијени такво понашање“, каже Дјукић.

Он додаје да је природа извор живота и да не може схватити људе који се према њој односе неодговорно, готово непријатељски.

„Што год чинимо према природи, то чинимо и према себи. Зато ме заболи када видим да се баца отпад у ријечице, шумарке и пропланке, да се у сјетви користе веће количине хемијских средстава од дозвољених, да се уништавају шуме без планске сјече“, додаје Данко.

Природа постоји да се од ње живи , али и да се штити и чува за младе генерације, за будућност. Дјукић се чуди да велики број људи пролази поред водотока, кроз шуму, преко ливада, а да ништа не запазе од љепоте којом природа обилује, као што су занимљива стабла, воћке, шумски станари, разне биљке, украсно дрвеће, цвијетови…

„Ја сам, хвала Богу, тиме од малена надарен и ништа не може промаћи моме оку. У свему уживам. Ето, приликом чишћења једне стараче од растиња и сувих стабала, откријем дрво црног бријеста необичног изгледа и одлучим да га у цјелости пренесем кући. Уз мало дотјеривања и заштиту, оно је сада у мом дворишту прави украс. Од грана црног бора, направио сам малу дворишну зграду у којој су од истог материјала направљена два кревета и столић, који изазивају велику пажњу посјетилаца, поготово што својим изгледом симболишу крст са четири слова С“, са поносом прича Данко Дјукић, познати србачки ратар, велики хуманиста и природњак, човјек са истанчаним даром за љепоту.

Његовој умјешности највише се радује 14 унучади и четворо праунучади, када им дјед Данко и бака Мира у вријеме љетњег годишњег окупљања преносе своја животна искуства и причају о раскоши коју нуди природа и живот на селу, очекујући да ће бар нешто од тога задржати и примјенити у животу.

„Неко ће рећи, правдајући своје лоше поступке према животном простору, да су климатске промјене глобални, свјетски проблем, што и јесте, али ја тврдим да све, и добро и лоше, почиње од човјека. А његова је обавеза да иза себе остави бар исто стање природе које је наслиједио за генерације које долазе“, закључује своју причу о природи србачки ратар и хуманиста Данко Дјукић из Доњих Срдјевића.

(БН/С. К.)