Интервју - Огњен Кузмић: Бјежао од шљива, стигао до Реала!

Центар Реал Мадрида и репрезентације Србије у новогодишњем интервјуу за МОНДО причао о опоравку, (скоро) савршеној години, а дотакао се и својих кошаркашких почетака.

Кошарка 08.01.2018 | 22:45 Огњен Кузмић, момак из Грабовице поред Добоја, у само двије године од потпуног анонимуса стигао је до једног од најзапаженијих европских центара и миљеника црвено-бијелих.

Послије одличних партија у репрезентацији Србије, у коју га је позвао Александар Ђорђевић, те сјајне сезоне у Црвеној звезди, популарни Кузма стигао је до дреса мадридског Реала.

Њега је додуше, засад, носио тек неколико пута, јер је већ у другом колу Евролиге на мечу са ЦСКА доживио тешку повреду кољена. 

Услиједио је опоравак који ће сигурно потрајати још неколико мјесеци и који је неизбјежно питање на почетку интервјуа за МОНДО.

"Задовољан сам како тече опоравак. Прије пет седмица сам био на операцији, сада тренутно сам на терапијама и радим оно што ми дозвољава кољено. Контрола је прошла ок, оставио сам једну штаку, остала је још једна, углавном иде на боље. Нема никаквих тачних прогноза када је пу питању колико ћу још да се опорављам, али кроз мјесец, мјесец и по требао бих да почнем да јачам мишиће, да радим у теретани. То ће бити много занимљивије, ово сада је најдосаднији период опоравка, али морам проћи кроз све то да дођем до тог другог дијела", оптимиста је Кузмић.

Његова повреда шокирала је све љубитеље кошарке у Србији, његове саиграче, фанове… 

"У том тренутку када се десила повреда нисам ништа посебно мислио. Али, наравно, штета је доживјети повреду након најбоље сезоне коју сам одиграо у Звезди, била је то моја најбоља сезона у каријери, затим сам узео сребро са репрезентацијом Србије на Европском првенству, све је ишло како треба, а онда повреда... Не могу рећи да сам очекивао јер је ишло превише добро, десило се баш сад кад је ишло како треба, али то је спорт", не очајава Кузмић.



Након тешке повреде која је значила и дуги боравак ван терена стигла је одмах и подршка.

"Сви су ме позитивно изненадили, не само саиграчи у Реалу, него сви у клубу. Сви су се посветили томе да се што прије вратим. Када сам се повриједио није било никаквог притиска, неке негативне реакције, сви ми дају подршку“.

Посебан однос има са Серхиом Љуљом, с којим дијели исту судбину.

"Са Љуљом, пошто је имао исту повреду прије мене, разговарам о опоравку. Он се повриједио раније, код њега је већ четири мјесеца прошло од операције. Причам са њим, разговарамо, иако ми не може он конкретно помоћи јер то са опоравком иде само, Љуљ дијели са мном нека своја искуства и то ми значи“.

Наравно, подршка није изостала ни из Србије. Напротив…

"Из Звезде су ми се одмах сви јавили, слали ми поруке подршке, чуо сам се и са Ђорђевићем и са Радоњићем, звао ме и он. Сви су ми се јавили из репрезентације, стварно су ме подржали", каже центар мадридског Реала.

Занимљиво 2017. годину  је почео и завршио повредом. На утакмици против Панатинаикоса крајем јануара повриједио је шаку.

"Да, истина. На тој утакмици против Панатинаикоса сам се повриједио. Штета је сада што је ово много озбиљнија повреда“.

Упркос повреди почетак године наговијестио је сјајну 2017.

Црвена звезда је у јануару уписала свих 10 побједа, од чега пет у Евролиги (три у гостима), а управо је Кузмић проглашен за МВП-а Евролиге у том мјесецу.



"Прошла година је била за мене најбоља у каријери. Играли смо одлично у Звезди. Чим смо дошли, на почетку, сви су нас не баш отписали, али нисмо били фаворити. А ми смо се борили за Топ 8, на крају ипак нисмо успјели. Мислим да ће то остати жал због тога, али смо освојили све остало што смо могли да освојимо. Памтићу те титуле и то дружење и то како смо функционисали као екипа, није било појединца који је искакао. Као екипа мислим да смо имали невјероватну хемију, Радоњић нас је баш посложио како треба“, истиче Кузмић.

Посебна "хемија" била је између њега и плејмејкера Чарлса Џенкинса, са којим је дијелио добро и зло на терену, па и ван њега.

„Живио сам са Џенкинсом, на почетку се нисмо позналвали, а до краја смо се зближили, путовали смо заједно. Живјели смо у истој згради, па да не возимо обојица, ишли смо једним аутом на тренинг. Ко је био возач тај је бирао музику. Он је пуштао реп јер то слуша и уживали смо у репу све док ја нисам постао возач. Е онда смо уживали у домаћој народној музици! Шалили смо се увијек. Не могу рећи да је уживао у мом избору музике, али били су то лијепи тренуци који ће нам фалити“

У тој екипи Звезде истиче свако је имао своју улогу, а јачина екипе је била у тимском раду, чије најјаче оружје је била одлична одбрана.

"Мислим да смо се уклопили јер је већини играча одговарао тај дефанзивни стил, а у нападу није било форсирања само једног играча. Напад је долазио сам од себе, а одбрана је била наш заштитни знак или боље речено оружје. У нападу кад играш са Јовићем, он ће направити нападача од било кога, да сад не прозовем неког...“

Са Стефаном Јовићем играо је и у реопрезентацији Србије с којом је прошлог љета освојио сребро на Европском првенству. Побједнички пехар након финала одиграног у Синан Ердем Дому у Истанбулу припало је Словенцима који су славили резултатом 93:85.

Љубитељи кошарке у Србији, међутим, још се питају да ли би тако било да се Јовић није повриједио у полуфиналној утакмици против Русије.

"Сигурно је да је повреда Јовића била један од одлучујућих тренутака на Европском првенству. Али на почетку смо остали без 4-5 главних играча, носиоца игре и на крају смо стигли до финала. Промашио сам ја та два слободна и то ће ми остати жао“, не бјежи од одговорности Кузмић, који је на 82:82 оба пута био непрецизан са пенала, након чега су Словенци серијом 10:0 ријешили меч.

"Али требамо да се окренемо сљедећем првенству, да дођемо спремнији и увијек морамо да се боримо за титулу“.

Србија се са Еуробаскета вратила са сребром, успјехом какав скоро нико није могао прогнозирати након серије отказа Ђорђевићу.

"Од првог окупљања, чим смо сазнали колико играча не игра селектор је рекао 'то је то што имамо, нема плакања, идемо да дамо све од себе' и то је испало одлично на крају, добро, можде не баш одлично, али скоро одлично. Мислим да репрезентација не би имала такве успјехе да није екипа. Сваки играч је подједнако битан, небитно је да ли неко један дан игра више, а неко други мање“, каже Кузмић.

Након Еуробаскета вратио се у Београд, али не задуго. Ускоро је стигао позив Реал Мадрида…

"Кад погледам све није било једноставно ни лако растати се са Звездом. Сваки играч међутим жели да се окуша, не на вишем нивоу, пошто је и Звезда играла Евролигу, него да иде даље у каријери. То јесте ипак степеница више, али морам да кажем да ми је Звезда дала могућност да направим тај корак. Послије сезоне у Панатинаикосу, ово сада не би било могуће да није било Звезде“.

Звезда је током љета потпуно промијенила екипу, осим Кузмића отишли су и Џенкинс, Митровић, Симоновић, Гудурић, Јовић, Волтерс и Томпсон, те тренер Дејан Радоњић.

"Звезда сада има пар искусних и доста младих играча. Промијењено је много играча, требаће времена да се уигра тим, али колико видим одлично играју. Немају баш одличне резултате у Евролиги као прошле године, али морамо разумјети да је то нова екипа, нови тренер и да је потребно вријеме да се уигра. Према ономе што сам видио у посљедњих неколико утакмица мислим да Звезда може да прође у наредни круг“, увјерава Кузмић.

Највећи тријумф ове сезоне Црвена звезда је остварила управо у Мадриду. Црвено-бијели су након сјајне финте и тројке Пере Антића стигли до побједе 87:83, а Кузмић због повреде није могао да се на паркету сретне са бившим саиграчима.

"Видио сам се послије утакмице са Дангубом, дошли су он и Лазић, брат мој. Било ми је лијепо гледати те саиграче, а о утакмици не знам шта рећи“, каже Кузмић који је избјегао одговор на питање како је било гледати побједу свог бившег против свог садашњег тима.

Помало суздржан, односно прилично професионалан остао  је и у коментару спектакуларног потеза Пере Антића седам секунди прије краја меча.

„Перо је искусан играч и није први пут да ради то. То је кошарка, лијеп потез“.



ОК. Причу пребацујемо у Мадрид...

"Имам коректан однос са тренером Паблом Ласом. Били су задовољни како сам одиграо на почетку сезоне прије повреде. Имамо нормалан однос за играча који је повријеђен и тренера. У суштини сви су ме добро прихватили. Нормално, највише се дружим са Луком и Дином (Дончићем и Радончићем, оп.а.) пошто су са наших простора“, каже Кузмић, а онда открива какав је Лука Дончић, тренутно један од најбољих играча Европе и прва звијезда Реала.

"Ван терена Лука је одличан момак, скроман, нормално се понаша. Ни тренутка није умишљен. А на терену... Видио сам свашта, али у тим годинама, тако да изгледа, а тако да игра, да буде тако толико смирен, да показује тако некакво искуство, то је невјероватно! Што би рекли Американци – за њега је само небо граница!“

Због повреде није имао прилику да открије све чари шпанске пријестонице, али каже биће прилике. Ипак, упознао је Мадрид, а и Мадрид дјелимично њега.

"Људи су ме препознали пар пута, тражили да се фотографишу. А као играчу Реала отворена су нам сва врата у Мадриду, сви нам дају подршку“.

Највеће звијезде у Мадриду су ипак фудбалери, које среће у пролазу.

"Виђамо се понекад у тренинг центру, ту тренирају и фудбалери. Некада се видимо у пролазу, нисам се дружио ни са ким од њих. Недавно смо имали заједничко дружење пред Божић, након којег кошаркаши и фудбалери заједно иду у посјет болницама, па смо се ту упознали, упознао сам и Роналда, али ни са ким посебно од њих се не дружим“.

Његов пут до Реал Мадрида је посебна прича. Каријеру је званично почео у бањалучкомБорцу, иако осим у јуниорима није добио прилику да игра. Након тога био је на проби у Олимпијикоју није прошао због анемије, да би умјесто у Љубљани завршио у Финској. На позив свог пријатеља, кошаркашког тренера Златана Прешића одлази у ову скандинавску земљу гдје је провео двије године, а потом се вратио у зенички Челик. У први мах, корак назад, али његова каријера потом креће узлазном путањом. Малага, Хувентуд, Голден Стејт, потомПанатинаикос, Црвена звезда и на крају Реал Мадрид.

„Искрено, кад завршим каријеру вјероватно ћу размишљати о њој. Сад ми је то све некако природно. Такав је живот, нисам никада нешто бирао ово ћу, оно ћу, већ сам ишао гдје ме живот водио“, скромно каже Кузмић, а потом се открива како је одабрао кошарку.

„На почетку је било сасвим случајно, мислио сам висок сам, ајде да не тресем шљиве око куће, ајде кошарку ћу“.

Преломни тренутак његове каријере било је играње за Хувентуд. 

"Нисам ни помишљао не само да ћу нпр. бити играч Реал Мадрида него да ћу уопште тим да се бавим. И не само на почетку, већ све до Хувентуда. Тада сам кренуо да размишљам могло би нешто бити од мене. Дотад нисам размишљао да ће ми кошарка бити позив. У то вријеме АЦБ је била најјача лига у Европи. И тада сам одлучио ајде да покушам озбиљно да играм“.

Ова одлука му се у потпуности исплатила, јер је из Хувентуда, у којем је играо као позајмљени играч Уникахе отишао ни мање ни више него у НБА.

"Мислим да су људи из Голден Стејта мене 2012. драфтовали и скаути су долазили да ме гледају у Бадалони. Били су задовољни након тога. Тог љета био сам код куће у Грабовици и назвао ме агент и рекао ми да желе да дођем и у том тренутку са 22-23 године наравно да сам прихватио да идем у Америку“.

И онда проблеми са којима се сусрећу многи рукији у НБА, посебно мање познати играчи из Европе, какав је он био.

„Потписао сам уговор са Голден Стејтом и како је вријеме пролазило и нисам добијао прилику полако сам почео да будем не незадовољан, али ми се једноставно није свиђала та ситуација. Онда су ми објаснили како функционише та НБДЛ Развојна лига, питали су ме да ли бих желио да играм тамо и ја сам прихватио. Друге године исто тако нисам добијао минутажу, а онда сам ја њих питао ако могу да не сједим читаву годину ајде да идем да играм ту лигу“, прича центар српске репрезентације и наставља: 

"То је била права одлука што сам донио. Очекивао сам да добијем шансу, нисам је добио и након тога било ми је боље да играм развојну лигу него да путујем с екипом и практично изгубим двије играчке године“.

Након одличних партија за Санта Круз Вориорсе у НБДЛ лиги гдје је био најбољи скакач, четврти најбољи блокер и играч са најбољим процентом шута који се рачуна у овој лиги, али и повреде неких играча Голден Стејт Вориорси су га вратили у екипу, а Кузмић је ускоро стигао до онога о чему сања сваки кошаркаш – НБА прстена.

„Прво сам са Санта Крузом освојио титулу у Развојној лиги,  а онда сам се вратио у Голден Стејт и освојио још један ’ПРСТЕНЧИЋ’ (смијех)“

Након шампионске сезоне момак из околине Добоја се вратио у Европу, а сумња да ће поново „преко баре“.

„Не размишљам о НБА лиги. Мислим да сам се пронашао у европској кошарци. Наравно, не могу рећи никад, па да онда једног дана одем, али не размишљам о игрању у НБА лиги“.

У другом правцу ове године отишли су његови саиграчи из репрезентације Милош Теодосић иБогдан Богдановић и придружили се Бобану Марјановићу, Немањи Бјелици и Николи Јокићу који већ имају НБА искуства.

"Чуо сам се пар пута са Бобијем и са Богијем. Бобан нажалост не добија шансу, а показао је да може да игра у НБА. И Богдан и Милош играју одлично за прву годину. Поготово јер су у процесу навикавања на други стил игре и треба ту времена, али на основу онога што су показали играју одлично“.

Кузмић у САД је упознао и своју садашњу супругу Томишу с којом је добио сина Николаја. Упоредо са кошаркашком, развија и своју „каријеру“ оца.

"Прво ми је дијете, нисам толико раније проводио времена са дјецом, јер имам много путовања и обавеза. Сада када имам своје дијете, посматрам га како одраста, невјероватан је то осјећај. Сад му је друга година, почиње да прича нешто своје, права је комедија у кући. Жена прича енглески, ја српски, Николај разумије обоје, а он одговара како му одговара, микса енглески и српски, како му је најлакше".

Истиче да му много значи и породица његове породице у Републици Српској па се труди да искористи сваку прилику да посјети Добој и родну Грабовицу.

"Задњи пут провео сам тамо десетак дана, људи у Мадриду су ми изашли у сусрет јер разумију да током опоравка психички човјеку много значи када је кући са породицом. Био сам десетак дана, а опет ћу тамо чим буде прилике, вјероватно за Божић“.

На крају новогодишњег разговора за МОНДО Кузмић се још једном осврнуо на годину иза нас.

"Мислим да је била одлична година, ако изузмемо ову повреду била би перфектна. Ја сам задовољан и с тим. У 2018. години желим само да будемо живи и здрави сви, остало ће све доћи“, закључио је Кузмић.

Извор: мондо.ба