Пословни односи или само пљачка?

Велики број земаља Европске уније одлучује се за пројекте по моделу јавно-приватног партнерства, јер се на тај начин растерећује јавна потрошња, привлаче нове инсвестиције, а грађани добијају боље услуге, закључак је пројекта „Јавно-приватно партнерство у БиХ" који је провела Канцеларија за реформу јавне управе у БиХ.

Босна и Херцеговина 23.11.2017 | 19:35 Зашто у БиХ нема пројеката јавно-приватног партнерства?

У БиХ не постоји јасан законодавни оквир из области јавно-приватног партнерства, а нема ни довољно обученог кадра за ту врсту пројеката ни у јавном ни у приватном сектору. Проблем је и што нема политичке воље за провођење такве врсте пројеката.

„Пројекти јавно-приватног партнерства трају између 5 и 40 година и због тога нису интересантни јавним политикама и политичарима у БиХ. Они дјелују од избора до избора и њих пројекат који је исплатив на период од 15 до 20 година не занима", каже правни експерт из области јавно-приватног партнерства професор Вељко Тривун.

Проблем са јавно-приватним партнерством је и неповјерење јавности која те пројекте често оправдано назива јавно-приватном пљачком. Све је више оних који баш тако описују пројекат набавке радара за контролу брзине у Републици Српској. Радаре би требало да купи нека приватна фирма, радну снагу би дао МУП Српске, а новац који би грађани плаћали кроз изречене казне дијелио би се између МУП-а и приватне фирме која је купила радаре.

„Према информацијама које имам, ради се о класичном квази пројекту јавно-приватног партнерства'', тврди координатор Канцеларије за реформу јавне управе БиХ Драган Ћузулан.

„Чињеница да нема довољно информација о том пројекту оправдава сумњу да се ради о злоупотреби. Уговори о набавци радара потписују се на веома кратак период 3-4- године и то такође буди сумњу у цијели пројекат", истиче Ћузулан.

Добар примјер јавно-приватног партенрства у свијету је изградња ауто-путева кроз уговоре о концесијама, међутим у БиХ се то покушава,преко додатних акциза, свалити на леђа грађана који би плаћали и акцизе за ауто-путеве и путарину.

Поставља се и питање економске оправданости градње ауто-путева у БиХ.

„Једна од најперспективнијих економија Европске уније са тржиштем од 40 милиона људи је Пољска, а они уопште немају ауто-путева. 95% те земље покривено је брзим цестама, чија је изградња три пута јефтинија од изградње ауто-путева", истиче правни експерт из области јавно-приватног партнерства професор Вељко Тривун и додаје да према свјетским и европким стандардима у БиХ нема ни довољно становника ни довољно транзита, а о привреди да и не говоримо, да би изградња ауто-путева имала економску оправданост.

Зашто се онда граде ауто-путеви умјесто брзих цеста које су три пута јефтиније?

БН телевизија