Poslovni odnosi ili samo pljačka?

Veliki broj zemalja Evropske unije odlučuje se za projekte po modelu javno-privatnog partnerstva, jer se na taj način rasterećuje javna potrošnja, privlače nove insvesticije, a građani dobijaju bolje usluge, zaključak je projekta „Javno-privatno partnerstvo u BiH" koji je provela Kancelarija za reformu javne uprave u BiH.

Bosna i Hercegovina 23.11.2017 | 19:35 Zašto u BiH nema projekata javno-privatnog partnerstva?

U BiH ne postoji jasan zakonodavni okvir iz oblasti javno-privatnog partnerstva, a nema ni dovoljno obučenog kadra za tu vrstu projekata ni u javnom ni u privatnom sektoru. Problem je i što nema političke volje za provođenje takve vrste projekata.

„Projekti javno-privatnog partnerstva traju između 5 i 40 godina i zbog toga nisu interesantni javnim politikama i političarima u BiH. Oni djeluju od izbora do izbora i njih projekat koji je isplativ na period od 15 do 20 godina ne zanima", kaže pravni ekspert iz oblasti javno-privatnog partnerstva profesor Veljko Trivun.

Problem sa javno-privatnim partnerstvom je i nepovjerenje javnosti koja te projekte često opravdano naziva javno-privatnom pljačkom. Sve je više onih koji baš tako opisuju projekat nabavke radara za kontrolu brzine u Republici Srpskoj. Radare bi trebalo da kupi neka privatna firma, radnu snagu bi dao MUP Srpske, a novac koji bi građani plaćali kroz izrečene kazne dijelio bi se između MUP-a i privatne firme koja je kupila radare.

„Prema informacijama koje imam, radi se o klasičnom kvazi projektu javno-privatnog partnerstva'', tvrdi koordinator Kancelarije za reformu javne uprave BiH Dragan Ćuzulan.

„Činjenica da nema dovoljno informacija o tom projektu opravdava sumnju da se radi o zloupotrebi. Ugovori o nabavci radara potpisuju se na veoma kratak period 3-4- godine i to takođe budi sumnju u cijeli projekat", ističe Ćuzulan.

Dobar primjer javno-privatnog partenrstva u svijetu je izgradnja auto-puteva kroz ugovore o koncesijama, međutim u BiH se to pokušava,preko dodatnih akciza, svaliti na leđa građana koji bi plaćali i akcize za auto-puteve i putarinu.

Postavlja se i pitanje ekonomske opravdanosti gradnje auto-puteva u BiH.

„Jedna od najperspektivnijih ekonomija Evropske unije sa tržištem od 40 miliona ljudi je Poljska, a oni uopšte nemaju auto-puteva. 95% te zemlje pokriveno je brzim cestama, čija je izgradnja tri puta jeftinija od izgradnje auto-puteva", ističe pravni ekspert iz oblasti javno-privatnog partnerstva profesor Veljko Trivun i dodaje da prema svjetskim i evropkim standardima u BiH nema ni dovoljno stanovnika ni dovoljno tranzita, a o privredi da i ne govorimo, da bi izgradnja auto-puteva imala ekonomsku opravdanost.

Zašto se onda grade auto-putevi umjesto brzih cesta koje su tri puta jeftinije?

BN televizija