Вишњићеви дани у Срему

Поводом двјестапедесет година од рођења највећчег српског епског пјесника Филипа Вишњића његово преосвештенство епископ сремски господин Василије, уз саслужење свештенства ове епархије служио је парастос у православном храму у селу Вишњићево код Шида.

Србија 04.11.2017 | 16:34 Том приликом епископ Василије је истакао велики значај Вишњићевог дјела за српски род и поручио младима да не забораве своје славне претке, а посебно Филипа, српског Хомера, које је сахрањен у Вишњићеву, некадашњем сремском селу Грк.

Парастосу је присуствовао велики број вјерника и поштовалаца Филиповог дјела из Срема и Семберије, затим јавног, културног и политичког живота Срема и Србије.

Након полагања вијенаца на Вишњићев гроб мјесни свештеници служили су помен а паљене су и свијеће пјеснику у част. У име Семберије и Града Бијељине вијенац су положили чланови Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Бијељине.

У центру Вишњићева отворена је и Музејска поставка посвећена славном пјеснику, а на платоу поред ријеке Босут приређен је културно забавни програм.

Свечаност у Вишњићеву је био општи народни сабор Срема и околине, а у програму су учествовали скоро сви мјештани Вишњићева – од наамлађих до најстаријих. Приређена је и изложба кућне радиности и хране спремљене на сремски начин удружења жена општине Шид.

Послије слома Првог српског устанка Филип Вишњић је са сином и кћерком дошао у село Грк код грнчарске породице Радишић, са којом се касније и ородио.

Филип је у Првом српском устанку био на најзначајнијим бојиштима и састављао своје епске пјесме, а у Другом српском устанку је у фрушкогорским манастирима стихове говорио Вуку Караџићу.

Упокојио се у Грку 1834 године, а касније је ово селопо њему названо Вишњићево.

Тек након његове смрти почело је истражицвање његовог живота и проучавање књижевног дјела којим је, са пет хиљада стихова, постало значајна и истинита историја Првог српског устанка.

БН/Т.Н.