У кинотеци одржана комеморација редитељу Шотри

Комеморација поводом смрти истакнутог филмског и телевизијског редитеља Здравка Шотре (1933 - 2025), који је преминуо 8. октобра, одржана је данас у Југословенској кинотеци у присуству чланова породице, пријатеља, колега и поштовалаца. 

Након минута ћутања и приказаних инсерата из његових бројних остварења, присутнима су се обратиле његове колеге и сарадници.

Редитељка Ана Марија Роси истакла је да је Шотра био "најстарији члан Удружења филмских уметника Србије" и подсетила на њихово дружење и разговоре поводом интервјуа за часопис "Кинотека".

"Рекла сам му да ћу га прошетати кроз целу његову каријеру, рекао је 'може'. Рекла сам да постоји могућност да као редитељка поставим питање које му се можда неће допасти, опет је рекао 'може'...", навела је Роси.

Додала је да је Шотра био "професионално посвећен, истрајан, увек спреман да саслуша, одговори, предложи и подржи сваку акцију", нагласивши да је југословенској и српској кинематографији оставио изузетно богат опус "везан чувеном Шотрином брзином у раду".

Глумац Љубомир Булајић говорио је о почетку своје каријере, када га је Шотра ангажовао по изласку са академије.

"Сви знамо начин на који је Шотра радио, брзо, уз коментар: 'Да си умео боље, ти би то урадио'. То је био својеврсни 'дрил' за младог глумца", рекао је Булајић. 

Булајић је додао да му је била "изузетна част да познаје Шотру и подсетио да "од почетка њиховог познанства није прошао ни један пројекат да га се није сетио".

"Мој однос са Шотром био је турбулентан, волели смо се, а знали смо и да се посвађамо у жару борбе, посла и другарства. Имао је дуг и садржајан живот. Утеху треба тражити у томе да је тај живот живео живописно и јако, а сада кроз наша сећања и дела", рекао је Булајић.

Глумица Светлана Бојковић подсетила је на Шотрину књигу "Мојих 500 глумаца", називајући је "највећом глумачком антологијом".

"Овакву људску и историјску причу могао је да напише само Здравко Шотра. Његов опус је непрегледан, обухвата различите жанрове и генерације глумаца, оних којих више нема, али и млађих који су га гледали као оца", рекла је Бојковић.

Редитељ Горан Марковић нагласио је да је Шотра "ретко био стваралац који личи на своје дело – духовно и физички".

"Био је елегантан, господин, оштроуман и оштар човек. Увек је причао занимљиве анегдоте, а у себи је носио скривену ватру, стваралачки темперамент", рекао је Марковић.

Према његовим речима, "Шоле је стварао вредности, а таквих људи више нема". 

"Ово није опроштај од Шотре, оставио нам је толико лепог да ћемо готово занемарити што га нема физички. Он је сећање на једно лепо и непоновљиво доба. Слава му", поручио је Марковић.

На комеморацији је најављено да ће Југословенска кинотека од 27. новембра приказати избор филмова и телевизијских остварења Здравка Шотре.

Шотра је рођен 14. фебруара 1933. године у херцеговачком селу Козице код Стоца. Дипломирао је режију 1954. године на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. 

Професионалну каријеру започео је на Телевизији Београд, где је радио од њеног оснивања 1958. до 2001. године, потписавши култни шоу-програм "Образ уз образ", један од најгледанијих формата у тадашњој Југославији.

Током дугогодишњег стваралаштва режирао је низ филмских и телевизијских остварења, међу којима "Игмански марш" (1983), "Браћа по матери" (1988), "Бој на Косову" (1989), "Лајање на звезде" (1998) и "Пљачка трећег рајха" (2004). 

Посебно место заузима екранизација Сремчевог романа "Зона Замфирова" (2002), један од најгледанијих домаћих филмова новијег доба.

Шотра је испраћен на кремацију 11. октобра на Новом гробљу у Београду, уз присуство породице, дугогодишњих колега и бројних поштовалаца његовог рада.

(Тањуг) Фото: Тањуг