Ко одлучује о сукобу интереса?

Ближи се крај накарадној пракси у којој политичари БиХ међусобно одлучују ко је од њих у сукобу интереса.

Босна и Херцеговина 01.11.2017 | 17:55 То би требало да постане прошлост уколико у парламенту БиХ добије подршку нови закон о сукобу интереса у институцијама БиХ, који предлаже неколико посланика према препорукама невладиног сектора. Како сазнајемо, за сада су међу потписницима посланици из свих партија у ПС БиХ изузев СНСД и ХДЗ БиХ. Уколико потписници буду и гласали за закон, математички је то довољно да он буде усвојен у Представничком дому.

Кључна измена у односу на садашњи закон јесте састав Комисије за одлучивање о сукобу интереса. Уместо посланика, делегата и руководства Агенције за превенцију корупције БиХ, који сада одлучују да ли се неко огрешио о закон, нову комисију би требало да чине председник и четири члана који немају везе с политиком.

Мандат

Између осталог, услови су да кандидат није члан политичке странке и да није био члан 5 година пре кандидатуре. Такође, не може бити члан комисије онај ко је чак 10 година пре кандидовања био посланик, делегат, одборник или већник, (градо)начелник, члан владе или саветник на било којем нивоу власти у БиХ.

Бираће се на мандат од пет година, путем јавног позива у парламенту БиХ.

Комисија за сукоб интереса добија и законско право да проверава да ли су тачни подаци о имовини које након избора достављају политичари, тако што их упоређује с подацима које имају институције на свим нивоима власти. Деси ли се одступање, а функционер не жели да га објасни, Комисија покреће поступак против њега.

Санкције

Санкције које Комисија може изрећи носиоцу јавне функције за повреде овог закона су драстичније него сада: опомена, новчана казна у распону од 1.000 до чак 20.000 КМ, предлог за разрешење с дужности и позив на оставку.

Тренутно су могуће санкције: обустава исплате дела нето месечне плате, предлог за разрешење с дужности и позив за подношење оставке.

Неке од новина закона су и забрана кориштење јавне функције и ресурса за промоцију политичких странака, односно политичких субјеката и у личне сврхе и проширење круга јавних функционера на које се закон односи. Ту је и обавеза подношења имовинских картона на годишњој основи и објављивање регистра носилаца функција и њихове имовине, док ће носилац јавне функције моћи да обавља само једну јавну функцију на свим нивоима власти, осим ако је законом и другим прописом другачије регулисано.

Независно тело

Такође, годину дана по престанку функције функционер не може сарађивати с органом у коме је радио нити може сарађивати са правним лицем које има корист од одлуке органа у коме је функционер радио.

Портпаролка Транспаренси интернешенела БиХ Ивана Корајлић сматра да је кључно да буде успостављено независно тело које ће да применује закон, имајући у виду да је садашње сачињено већином од парламентараца, који су самим тим у сукобу интереса.

"Препорука ТИ БиХ је била да је неопходно прошитити круг лица на која се односи закон, јасније дефинисати ограничења за време обављања функције како би се спречило гомилање јавних фукција. Наравно, препорука ГРЕКО (група земаља Савета Европе за борбу против корупције) је да се прошири распон санкција и уведу нови облици санкција имајући у виду да су досадашње много ниже него што може да буде потенцијална добит од кршења закона. Сматрамо и да један од механизама буде поништење дела које је настало у сукобу интереса. Надамо се да ћемо добити бољи закон и да ова прилика неће бити исполитизована", каже Корајлићева за „ЕуроБлиц“.

Сви да се укључе

Један од потписника закона је посланик СДП БиХ Саша Магазиновић, који каже да закон иде у редовну парламентарну процедуру. Очекује од осталих посланика да се укључе.

"Циљ је да се сукоб интереса детаљније дефинише. Такође, не сме да постоји законски основ који дозвољава сумњу да политичари желе да се заштите. Напротив",  каже Магазиновић за „ЕуроБлиц“.

Извор: ЕуроБлиц