Предсједник мора говорити истину!

Уз пуну свијест да говори неистине предсједник Милорад Додик је у емисији Телеринг, РТРС-е, устврдио да у Српској нема организованих криминалних група. Општа законска обавеза институција, укључујући и предсједника, јесте да јавност информишу истинито и објективно.

Република Српска 26.10.2017 | 14:13 Када предсједник, својеврстан симбол и највиши представник друштва, на „јавном сервису“ (РТРС) износи грубе неистине и обмањује јавност сви заједно морамо се запитати: каква је будућност Републике Српске?

Милорад Додик је гостовао у емисији „Телеринг“ код „свог новинара“ Мате Ђаковића. Да би схватили њихов однос морамо се присјетити транскрипта међусобне комуникације медијски објелодањеног прошле године.

Мато Ђаковић, према наводима медија, телефоном саопштава Додику: „Слушај, шефе, био сам данас са главним (Гораном Салиховићем оп.а.). Завршили смо око Бобар Банке. Тамо те, сигурно, неће бити. У Павловићу ће, такођер, бити у реду. Обећано ми је да ће затворити истрагу и у предмету злато. Кад се видимо, пренијет ћу ти остало. Не могу телефоном.“.

Већ овакав контекст односа предсједник-новинар указује на дегутантност сутуације. Но, Милорад Додик „своју причу“ пласира јавности онако како то њему одговара и не обазире се много на вјеродостојност онога шта јавно саопштава.

Тако у овој емисији „обавјештава“ грађане да на простору Српске нема организованих криминалних група и то чек презентује као својеврстан успјех његове власти. Да ли је то објективно тако?

Сваки наш грађанин који се поводом неког права, обавезе или посла, обратио институцијама Републике Српске неминовно се морао суочити са проблемом све израженије криминализације и корупције у институцијама. Дакле, криминализација и корумпираност службеника наших институција је нешто општепознато.

Но, наш кључни друштвени проблем јесте то што на дјелу имамо институционали организовани криминал – кад унутар органа и институција дјелују организоване криминалне групе. Нема горе пошасти која може задесити неко друштво!

За постојање оваквих криминалних група унутар институција Милорад Додик зна из просте чињенице да се он лично налази на врху криминалне пирамиде која управља свим тим групама и криминалом какав исте материјализују.

Са каквим обликом организованог криминала је суочена Република Српска можда најбоље показује сијасет закона или измјена закона донесених управо зарад реализације некакве криминалне дјелатности.

Примјера ради, писао сам о томе како је Закон о катастру донесен по хитном поступку само како би се накнадно легализовао криминал око земљишта бањалучке Привредне школе, уз опаску да се ни приближно нисам бавио тим криминалом колико су то чинили Тихомир Глигорић и Драган Чавић, који су овај примјер тешког институционалног криминала јавности презентовали уз необориве доказе.

Разумијемо да је Додик спиновање јавности настојао управити ка класичном криминалу, но и ту се мора суочити са једном чињеницом. Као полицијски оперативац учествовао сам у већини акција разбијања организованог криминала на простору Српске и региона, па тако одлично знам да су највеће полицијске операције проведене прије његовог доласка на власт.

Оно шта је Милорад Додик доласком на власт 2006. године промијенио јесте структура организованог криминала у смислу да је један од највећих балканских криминалаца Љубан Ећим, „реорганизовао“ МУП РС. Нормално, у садејству са тадашњим директором полиције Драгомиром Анданом, који данас „савјетује“ Додика и његовог „најбољег министра“ Драгана Лукача.

Одлично сам свјестан спреге организованог криминала и полиције прије успостављања Додиковог режима, јер сам на разбијању тога дао немјерљив допринос. Но, структура организованог криминала под влашћу Милорада Додика промијењена је на начин да се СНСД-ови полицијски кадрови позиционирају као организатори и шефови криминалних група.

Познато је јавности како сам прошао прије пуних десет година када сам се супротставио криминализованим „полицијским кадровима“ Милорада Додика, но то да сам био у праву показују судске пресуде организованим криминалним групама припадника полиције у домену нарко-дилера или разбојника. И није њихово процесуирање учињено због сузбијања тешког криминала, него под притиском јавности и са циљем да се пресијече „ланац доказивања“ који досеже до самог врха полиције.

Било је крајње огавно слушати „образложења“ Милорада Додика око тога да је полиција у Народној скупштини „одржавала ред и мир“, а посебно како није вршио притисак на Душка Шњеготу да поднесе оставку. Одлично је Додику познато због чега злоупотребом полиције напао на само уставно-политичко уређење Републике Српске.

Спорни ревизорски извјештаји су средство доказивања постојања институционалног организованог криминала у систему власти Републике Српске. Како би спријечио да највише политичко тијело Српске, хијерархијски више од предсједника, уопште расправља о проблему криминализације институција на бази доказа из ревизорских извјештаја Додик је напао на сам парламент. То је нешто шта наши грађани морају схватити уколико су уопште заинтересовани за властиту садашњост и будућност.

За крај ваља се реферирати на Додиков навод о томе како криминализацију, како његову личну, тако и његових поданика, треба доказати. Ту морамо поставити сасвим логично питање: како то доказивати кад је полиција стављена у функцију заштите криминала и то чак примјеном силе у највишем тијелу власти Српске – у парламенту? Ограничаваје кретања народних посланика унутар скупштине је недвосмислен примјер употребе принуде/силе и о томе немамо шта расправљати. Бар не са позиције струке.

Елем, кад смо већ код „доказивања“ морам апострофирати како посједујем необориве доказе да су Додикови министри полиције Јовичић и Лукач спречавали доказивање институционалног организованог криминала на штету Фонда здравства и то у милионском износу. И од тога „вајни министри“ неће моћи побјећи! Има небројено начина да се овај криминал процесуира и до тога ће свакако доћи кад се за то створе потребне претпоставке. Правду је могуће избјегавати, али само неко вријеме - никад неограничено дуго!

За сами крај желим апострифирати једну важну чињеницу. Посједујем доказ (види горњи фото) да сам још 2011. године од предсједника Милорада Додика и његовог „папка“ Ненада Стевандића тражио да у складу са законским обавезама проведу контролу рада полиције због све израженије криминализације и корупције управо Додикових „кадрова“. Посједујем и документацију на каквој сам базирао тражење контроле над радом полиције и све ће то бити валидно употријебљено за доказивање управо Додикове спреге са организованим криминалом.

Пише: Борислав Радовановић
хттпс://бориславрадовановиц.блогспот.ба/2017/10/предсједник-мора-говорити-истину.хтмл