Са врхунског атлете спао сам на...

. . . спао сам на то да се једва пењем уз степенице! Инспиративна прича Робина Содерлинга. . . ! Једини играч који је уз Новака Ђоковића победио Надала на Ролан Гаросу, бивши светски број 4 открива детаље борбе са тешком болести.

Тенис 22.10.2017 | 22:15 Робин Содерлинг никада није играо тенис ”леп за око”, Оно шта је њега издвајало је била животињска снага. Пакленим форхендима је лптице претварао у ђулад и рушио редом противнике.

Шведски ас је само један од тек двојице тенисера који су победили Рафу Надала на Ролан Гаросу, да би меч касније, у финалу одиграо слабо и допустио Роџеру Федереру да узме тај толико жељени пехар са париског грен слема. И Идуће сезоне 2010. успео је да се пробије поново до финала, али га је ту сачекао осветнички расположени Надал.

Новембра те године Содерлинг је достигао и највиши пласман у каријери стигавши до четврте позиције на АТП листи. Ћинило се да је само небо граница. Била је то преломна година у свету тениса. Швеђанин је претио да сруши “велику тројку”, Србија је узела титулу у Дејвис купу, а Новак Ђоковић је коначно открио да мора да промени исхрану не би ли оздравио. И док је наредне сезоне код Новака све ишло као у бајци, пошто је освојио само оно што није хтео, Содерлинга је почела да мучи болест И то веома опака – мононуклеоза. Мучење са њом потпуно му је испцрло организам тада стар само 27 година. Некада брдо од човека једва је могло да се креће!

“Спао сам са врхунког атлете на човека који не може да се попне уз степенице. Када бих се некако одвукао до тоалета, пет минута сам морао да седим не бих ли дошао до даха.”

Успео је некако да се избори са тешким обликом “болести пољупца”, али никада поптуно. Враћао се неколико пута у тенис, покушавао, али није му се дало. Ослабљени организам, као и повреде натерале су га да коначно објави повлачење 2015. А последњи званични меч на АТП туру је одиграо је четири године раније!

Содерлинг ипак није седео скрштених руку и полако крцкао преко 10 милиона долара које је зарадио само од турнирских награда, већ је почео да се бави бизнисом, а и пре неколико  година преузео је бригу о највећем тениском таленту у родној му Шведској, Елијасу Имеру.

“Ја волим да радим и зато сам се ангажовао у бизнису, али сам ипак остао веран својој старој љубави, тенису. Играм га, пратим, тренирам овог фантастичног момка. Могу рећи да сам веома срећан последњих година и да не жалим много за ониме што сам због болести пропустио. Ипак, никада више нећу доживети то узбуђење и задоволство које ми је пружао професионални тенис. То ми недостаје!”, закључио је 33-годишњи Швеђанин.

Извор: моззартспорт

фото: Ацтион Имагес