Sa vrhunskog atlete spao sam na...

. . . spao sam na to da se jedva penjem uz stepenice! Inspirativna priča Robina Soderlinga. . . ! Jedini igrač koji je uz Novaka Đokovića pobedio Nadala na Rolan Garosu, bivši svetski broj 4 otkriva detalje borbe sa teškom bolesti.

Tenis 22.10.2017 | 22:15 Robin Soderling nikada nije igrao tenis ”lep za oko”, Ono šta je njega izdvajalo je bila životinjska snaga. Paklenim forhendima je lptice pretvarao u đulad i rušio redom protivnike.

Švedski as je samo jedan od tek dvojice tenisera koji su pobedili Rafu Nadala na Rolan Garosu, da bi meč kasnije, u finalu odigrao slabo i dopustio Rodžeru Federeru da uzme taj toliko željeni pehar sa pariskog gren slema. I Iduće sezone 2010. uspeo je da se probije ponovo do finala, ali ga je tu sačekao osvetnički raspoloženi Nadal.

Novembra te godine Soderling je dostigao i najviši plasman u karijeri stigavši do četvrte pozicije na ATP listi. Ćinilo se da je samo nebo granica. Bila je to prelomna godina u svetu tenisa. Šveđanin je pretio da sruši “veliku trojku”, Srbija je uzela titulu u Dejvis kupu, a Novak Đoković je konačno otkrio da mora da promeni ishranu ne bi li ozdravio. I dok je naredne sezone kod Novaka sve išlo kao u bajci, pošto je osvojio samo ono što nije hteo, Soderlinga je počela da muči bolest I to veoma opaka – mononukleoza. Mučenje sa njom potpuno mu je ispcrlo organizam tada star samo 27 godina. Nekada brdo od čoveka jedva je moglo da se kreće!

“Spao sam sa vrhunkog atlete na čoveka koji ne može da se popne uz stepenice. Kada bih se nekako odvukao do toaleta, pet minuta sam morao da sedim ne bih li došao do daha.”

Uspeo je nekako da se izbori sa teškim oblikom “bolesti poljupca”, ali nikada poptuno. Vraćao se nekoliko puta u tenis, pokušavao, ali nije mu se dalo. Oslabljeni organizam, kao i povrede naterale su ga da konačno objavi povlačenje 2015. A poslednji zvanični meč na ATP turu je odigrao je četiri godine ranije!

Soderling ipak nije sedeo skrštenih ruku i polako krckao preko 10 miliona dolara koje je zaradio samo od turnirskih nagrada, već je počeo da se bavi biznisom, a i pre nekoliko  godina preuzeo je brigu o najvećem teniskom talentu u rodnoj mu Švedskoj, Elijasu Imeru.

“Ja volim da radim i zato sam se angažovao u biznisu, ali sam ipak ostao veran svojoj staroj ljubavi, tenisu. Igram ga, pratim, treniram ovog fantastičnog momka. Mogu reći da sam veoma srećan poslednjih godina i da ne žalim mnogo za onime što sam zbog bolesti propustio. Ipak, nikada više neću doživeti to uzbuđenje i zadovolstvo koje mi je pružao profesionalni tenis. To mi nedostaje!”, zaključio je 33-godišnji Šveđanin.

Izvor: mozzartsport

foto: Action Images