"Божје село" код Ваљева неће град

Свети владика Николај Велимировић тврдио је за своје родно место, Лелић, код Ваљева, да је „божје село“. На споменику његовог оца Драгомира, по његовом налогу, написано је да је рођен у „божјем селу Лелићу“.

Србија 03.10.2017 | 15:42

Мештанима је то, у то доба, како сведоче времешни људи Лелића, било симпатично и драго, али нису баш били сигурни да је њихово село, без обзира колико га волели, божје.Лепота села јесте божанствена, плодови са њива и воћњака, такође, ливаде су красне, а шуме „као са слике“.Тада је је село имало и манастир Ћелије, једну од најчувенијих богомоља код Срба.

-Стално је људе „копало“ зашто је владика Николај тврдио да је село божје, утолико пре што се тад још знало да је реч о мудром, паметном и образованом човеку, кога је поштовао и сав развијени свет-каже Љуба Ранковић, чије је село Љесковице на самој граници Лелића.

-И у време комуниста, без обзира на страх, овдашњи људи нису скривали љубав према владики Николају.

У међувремену, Лелић добија два свеца, владику Николаја и Аву Ћелијског (Јустина Поповића). Поред манастира Ћелије, настаје и манастир Лелић, посвећен владики Николају.

Село је изнедрило тројицу владика, поред Николаја и Јована Велимировића и Артемија Радосављевића, који је њихов сродник. Корене из овог краја „вуче“, пре неколико година рано преминули, Александар Саша Ранковић, један од највећих издавача најзначанијих наслова домаће и светске књижевности, који је дела издавачка фирме „Александрија“ спремао за штампу у Лелићу.

Књиге су доживљавале вртоглаве, готово незамисливе тираже.

-Мошти светог владике Николаја, 12. маја 1991. подине, пренете су у лелићку цркву, где се данас марљиво чувају-каже наш саговорник.

-Од како су мошти Николаја у Лелићу, никад до сада се није догодило да град „туче“ Лелић и ободе околних села као моје. Дешава се да град „убије“ околна села, а да Лелић остане нетакнут. Сада нам је доста јаснија зашто је наш владика Николај Лелић тврдио да је Лелић божје село.

И протојереј Мирко Вилотић, садашњи заменик епископа шабачког Лаврентија, који је годинама службовао у Лелићу и околини, као свештеник, не памти да је, за то време, град наносио штету летини тамошњих људи. Последњих година, у Лелићу, поред другог воћа, одлично рађа и грожђе, међу којим и сорте попут „хамбурга“.

(БН/В.Митрић)