"Božje selo" kod Valjeva neće grad

Sveti vladika Nikolaj Velimirović tvrdio je za svoje rodno mesto, Lelić, kod Valjeva, da je „božje selo“. Na spomeniku njegovog oca Dragomira, po njegovom nalogu, napisano je da je rođen u „božjem selu Leliću“.

Srbija 03.10.2017 | 15:42 Meštanima je to, u to doba, kako svedoče vremešni ljudi Lelića, bilo simpatično i drago, ali nisu baš bili sigurni da je njihovo selo, bez obzira koliko ga voleli, božje.Lepota sela jeste božanstvena, plodovi sa njiva i voćnjaka, takođe, livade su krasne, a šume „kao sa slike“.Tada je je selo imalo i manastir Ćelije, jednu od najčuvenijih bogomolja kod Srba.

-Stalno je ljude „kopalo“ zašto je vladika Nikolaj tvrdio da je selo božje, utoliko pre što se tad još znalo da je reč o mudrom, pametnom i obrazovanom čoveku, koga je poštovao i sav razvijeni svet-kaže Ljuba Ranković, čije je selo Ljeskovice na samoj granici Lelića.

-I u vreme komunista, bez obzira na strah, ovdašnji ljudi nisu skrivali ljubav prema vladiki Nikolaju.

U međuvremenu, Lelić dobija dva sveca, vladiku Nikolaja i Avu Ćelijskog (Justina Popovića). Pored manastira Ćelije, nastaje i manastir Lelić, posvećen vladiki Nikolaju.

Selo je iznedrilo trojicu vladika, pored Nikolaja i Jovana Velimirovića i Artemija Radosavljevića, koji je njihov srodnik. Korene iz ovog kraja „vuče“, pre nekoliko godina rano preminuli, Aleksandar Saša Ranković,  jedan od najvećih izdavača najznačanijih naslova domaće i svetske književnosti, koji je dela izdavačka firme „Aleksandrija“ spremao za štampu u Leliću.

Knjige su doživljavale vrtoglave, gotovo nezamislive tiraže.

-Mošti svetog vladike Nikolaja, 12. maja 1991. podine, prenete su u lelićku crkvu, gde se danas marljivo čuvaju-kaže naš sagovornik.



-Od kako su mošti Nikolaja u Leliću, nikad do sada se nije dogodilo da grad „tuče“ Lelić i obode okolnih sela kao moje. Dešava se da grad „ubije“ okolna sela, a da Lelić ostane netaknut. Sada nam je dosta jasnija zašto je naš vladika Nikolaj Lelić tvrdio da je Lelić božje selo.

I protojerej Mirko Vilotić, sadašnji zamenik episkopa šabačkog Lavrentija, koji je godinama službovao u Leliću i okolini, kao sveštenik, ne pamti da je, za to vreme, grad nanosio štetu letini tamošnjih ljudi. Poslednjih godina, u Leliću, pored drugog voća, odlično rađa i grožđe, među kojim i sorte poput „hamburga“.

(BN/V.Mitrić)