СОА поново тврди: 10.000 терориста

Хрватска Безбједносно-обавјештајна агенција (СОА) објавила је јавни документ с подацима о свом дјеловању, истичући при томе да у сусједству Хрватске има више од 10. 000 сљедбеника селефизма, од којих неки подржавају тероризам.

Регион 14.09.2017 | 22:13 "Државе југоисточног сусједства суочене су с растом вјерског и националног екстремизма, при чему је посебно изражено јачање радикалног исламизма. Настављена је појава великосрпског екстремизма, а уз то, примјетни су покушаји да се Република Хрватска прикаже у негативном свјетлу у међународној заједници уз негирање и погрешно приказивање чињеница везаних за Домовински рат и његов одбрамбени и ослободилачки карактер", наводи се у дијелу извјештаја посвећеном безбједносном окружењу.

Ово је четврта година заредом да СОА објављује такав документ, а овогодишњи је написан на тридесетак страница.

У документу се наводи да су обиљежја држава југоисточног сусједства и даље "слабе институције, унутрашња политичка превирања, бројна неријешена етничка и национална питања, недовољан привредни раст, корупција и незапосленост".

Истиче се како је тај простор суочен са застојем у спровођењу реформи и прикључењу евроатланским интеграцијама, али и оцјењује да примање Црне Горе у НАТО ипак показује наставак евроатлантске перспективе за државе региона.

Иако је евроатлантски утицај и даље највећи, глобална ривалства, наводи се, пресликавају се и на овом подручју, а најочитији примјер је прошлогодишњи спријечени покушај државног удара у Црној Гори.

Што се тиче радикалног исламизма, СОА у извјештају наводи да он у Хрватској није наишао на већи одзив с обзиром на добар углед, положај и права муслиманске заједнице.

Број сљедбеника салафизма у Хрватској врло је мали и чини га неколико десетина особа, док их је у хрватском југоисточном сусједству више од 10.000, навела је СОА.

Упозорава се да постојање бројних радикалних исламиста у државама хрватског југоисточног сусједства повећава ризик од терористичке претње за цијелу југоисточну Европу. Иако терористички напад на хрватском тлу није вјероватан, његова могућност се не може искључити.

У државама хрватског југоисточног сусједства вјероватноћа напада је умјерена, а у државама западне Европе остаје висока. У извјештају се оцјењује и да је екстремизам у Хрватској и даље ограничен и без подршке јавности.

"С обзиром на малобројност и слабу организованост, потенцијал припадника екстремистичких група за изазивање насиља и инцидената већих размјера, као и у протеклом раздобљу, ограничен је, а њихове активности не представљају значајнију пријетњу националној сигурности", навела је СОА.

Додаје се да је настављена појава да екстремни појединци искоришћавају незадовољство дијела навијачких група стањем у хрватском спорту за изазивање инцидената и нереда током и ван спортских такмичења, као и да поједине навијачке групе српских фудбалских клубова истичу противхрватска, четничка и великосрпска обиљежја.

У малом дијелу популације млађих припадника српске националности примијећено је симпатисање великосрпске и четничке идеологије и симболике, посебно на друштвеним мрежама, додаје се у извјештају.

Што се тиче страног обавјештајног дјеловања, наводи се да је он појачан уласком Хрватске у ЕУ и НАТО, као и да се у склопу хибридног дјеловања у хрватски медијски и информативни простор настоје убацити лажне или искривљене вијести у којима се Хрватска, ЕУ и НАТО приказују у негативном свијетлу и жели се утицати на стабилност хрватских институција, регионалног окружења и евроатлантског и европског заједништва.

Током 2016. године детектовано је најмање седам покушаја кибернетичких напада на заштићене информационе и комуникацијске системе државних тијела Хрватске које су спонзорисале друге државе.

У фокусу рада и даље остају ратни злочини и нестале особе, а још се трага за 1.952 особе нестале током рата, наводи се, међу осталим у извјештају СОА.

Извор: Бета