Пељешки мост близу арбитраже

Уколико се не постигне договор између БиХ и Хрватске у вези с градњом пељешком мосту, његову судбину одредиће међународна арбитража. Ово сматра већина посланика Представничког дома БиХ, који истичу да је то задњи корак, али неизбјежан уколико не падне договор између двије земље.

Босна и Херцеговина 09.09.2017 | 07:43 Момчило Новаковић, предсједавајући Комисије за саобраћај и комуникације Представничког дома БиХ и посланик НДП-а, каже за "Независне" да је арбитража посљедње рјешење, али да ће се у њу ући ако не буде договора.

"Кључан је договор двије земље, који подразумијева и рјешавање питања граница, а тиме и изградње моста. Најбоље би било да овај проблем рјешавају Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара, и Андреј Пленковић, премијер Хрватске", каже Новаковић.

За разлику од Новаковића, Дамир Бећировић, шеф Клуба ДФ-а, категоричан је да је једини пут арбитража. Сенад Шепић, посланик Независног блока, сматра да је арбитражни поступак посљедњи корак, те да том потезу морају претходити разговори на највишем нивоу БиХ и Хрватске.

СНСД-ов посланик Лазар Продановић мишљења је да БиХ не треба заоштравање кризе са сусједима, те да је потребно сјести, разговарати и рјешити питање граница са свим сусједима.

"Надам се да неће доћи до арбитражног спора. Треба препустити Савјету министара и Предсједништву БиХ да се баве овим питањем", казао је Продановић.

Шефик Џаферовић (СДА), замјеник предсједавајућег Представничког дома БиХ, сматра да је арбитража задња опција.

"Ми не желимо Хрватској одузимати право да гради на својој територији, али БиХ се мора омогућити неометан приступ отвореном мору. Хрватска нуди слободан приступ кроз своју територију, а то није исто", казао је Џаферовић.

Очекује да се утврди граница између БиХ и Хрватске, посебно она на мору, те сматра да је споразум Изетбеговић - Туђман из 1999. године приватљив за БиХ и да на најбољи начин одређује границе на мору, те да Хрватски сабор треба напокон да га ратификује.

С друге стране, Бећировић тврди да нема ништа од ратификовања тог споразума, те да је задњи воз за то прошао 2002. године, када је Хрватски сабор одбио то ратификовати, а ни БиХ никада то није учинила.

Посланици СББ-а су у петак упутили закључак Парламентарној скупштини БиХ да се размотри иницијатива да БиХ тражи од Хрватске да се испоштује и ратификује поменути споразум.

Посланик те странке Мирсад Исаковић тврди да би његова реализација ријешила све проблеме у вези с изградњом моста и да би БиХ омогућила неометан приступ отвореном мору. Бура у вези с изградњом моста подигла се и због различитих писама које званичници из БиХ упућују Хрватској и Европској комисији о томе.

Тако је Хрватској прво писао Адил Османовић (СДА), министар цивилних послова БиХ, да би одмах након тога на исту адресу писмо упутио и Јосип Грубеша (ХДЗ БиХ), министар правде БиХ.

Османовић је у писму истакао да је против, док је Грубеша навео да нема ништа против градње моста. Иза њих услиједила су нова писма, и то Шефика Џаферовића и Сафета Софтића (обојица из СДА), замјеника предсједавајућег оба дома парламента БиХ.

Они су писмо упутили у Брисел тачније Европској комисији, у којем наводе да се противе градњи моста и да очекују да БиХ и Хрватска рјеше питање границе на мору.

На сједници парламента у четвртак 24 посланика су потписала декларацију којом траже од Хрватске да обустави градњу пељешког моста.

У декларацији се позивају надлежни органи Хрватске, односно ЕУ, да без одгађања обуставе све радње чији циљ може бити умањење или потпуно укидање суверених права БиХ и да се хитно укључе у разговоре с БиХ ради постизања билатералних рјешења у погледу разграничења на мору.

Европска комисија је недавно одобрила Хрватској 357 милиона евра за градњу моста, а вриједност цијелог пројекта износи 426 милиона.

Пељешки мост, који ће повезати најјужнији дио земље с остатком државе, према документацији дуг је 2.404 метра, а наводно Хрватска је спремна и недавно је понудила да ширина пловног пута буде 200 метара.

Право на приступ отвореном мору Бакир Изетбеговић, члан Предсједништва БиХ, изразио је очекивање да ће институције ЕУ у што скоријем року приступити медијацији између БиХ и Хрватске, како би се питање пељешког моста ријешило договором, у интересу обје земље, али и саме ЕУ.

Он је Ларса Гунара Вигемарка, шефа Делегације ЕУ у БиХ, информисао да циљ БиХ није да спријечи Хрватску да изградњом пељешког моста споји своје територије, него да оствари право на приступ отвореном мору.

Извор: Независне новине