Прича - ЕП: Зашто Истанбул воли Богдана...?!

Како време стаје због председника Ердогана и љубазност као универзални језик? Ретроспектива првог дана у метрополи и увод у групну фазу Евробаскета. . .

Кошарка 01.09.2017 | 14:30 Истанбул. Метропола. Место где се сударају исток и запад. Азија и Европа. Град са више атракција него што има минарета (а верујте, има их заиста много). Колико год пута да сте раније били, схватите да није било довољно. И да увек има спремна изненађења за вас. Магично место. Опет, када вам пут од Ататурк аеродрома до хотела у азијском делу Истанбула траје дупло дуже од самог лета из Београда (84 минута), немате баш претерану жељу да будете ту.

Лудница. Београдски хаос у саобраћају, па на куб. Ма, то што ми имамо није ништа у односу на оно што Истанбул има. Сви некуд журе, семафор не стигне ни да "окрене" на зелено, пријатељ иза тебе већ труби јер нема времена за губљење. А саобраћајна правила нису баш популарна. Игра живаца. Ко први прође, тај је победник. Гледаш, наравно, да те неко не прегази успут... Све оне приче које сте можда некад раније чули о Истанбулу и целом доживљају апсолутно су тачне и у њих немојте да сумњате. А, пазите, то да почиње Евробаскет - ни не осећа се. Тек понеки банер, билборд, постер. Да ли је то заиста тако, или у граду какав је Истанбул цела прича поприма другачије размере? Тешко је проценити...

Долазак на коначно одредиште, у Улкер Спорт Арену требало је да представља почетак операције "Евробаскет". Али, домаћини као да су заборавили да гости долазе и дан (неки чак и два дана) пре него што се највеће европске звезде разлете по паркету Фенеровог дома. Мајстори тек постављају паное, витлају бургијама, чекићима и шрафцигерима у медијском простору док новинари покушавају да мисли пренесу на "папир", волонтери се још привикавају на нове улоге... Народски речено - не зна се ко где удара. 

Опет, можда је све то тако зато што је у среду Турска славила велики празник - Дан победе, док је у четвртак председник Турске, господин Реџеп Тајип Ердоган, одлучио је да посети турске кошаркаше на јутарњем тренингу и пожели им срећу пре утакмице са Русијом (петак, 21.00). Због доласка врховног вође време је, једноставно, стало. Осим озбиљних полицијских снага, улице око дворане биле су потпуно блокиране и нико ту није смео да се шета, коме није било место. Оклопна возила, патроле на моторима, људи у црном... Сви они били су ту како би учинили да ни под којим условима не дође до неких непредвиђених дешавања. 

Цео догађај био је затворен за медије. Председник је желео да буде насамо са екипом. Без фотографија, видео снимака или било какве медијске експлоатације док је први човек државе ту. Поштујемо. Безбедност на првом месту.

Додуше, процедуре су се поштовале толико да чак није било дозвољено да уђеш у медија центар с друге стране дворане како би преузео акредитацију. И то у време када највиши државник није био ни близу дворане. 

Лош први утисак оставиле су ограде и блокаде постављене практично на сваком улазу где новинарске екипе треба да прођу. Практично си препуштен да идеш наоколо док негде не погодиш отворен улаз, без јасно истакнутих знакова. Осим тога, ретко ко говори енглески. И поред свега, тешко можеш да останеш љут. Јер видиш да би хтели да ти помогну, али не знају како. Кад не иде речима, ти им покажеш шта ти треба, они то некако схвате, али и даље не знају шта тачно да раде. У шали се међу српским новинарима пронело - хоће да учине све за тебе, али не разумеју.

Али, како зуцнеш да си из Србије, они одмах доскочицом помену Богдана Богдановића и Фенербахче, па схватиш њихову искрену радост. Баш током једне такве ситуације у помоћ прискочио Дулент. Човек који је својим послом био у Улкер Арени, али је желео да помогне како би се решио проблем са акредитацијом. Не само што је био вербална спона, него је ишао чак до центра за акредитовање како би све прошло без проблема. Уз наравно, причу о Богдану и репрезентацији Србије.

"Можете до полуфинала! То што вам не игра велики број играча ништа не значи. Ви сте земља кошарке, а имате и Богдана. Он је најбољи! Водиће вас до медаље. Тај дечко је херој овде. Како је само водио Фенербахче до европске титуле. И Никола Калинић је много урадио, али тек треба да достигне Богдана. Он је наш победник", био је Дулентов коментар. 

На путу ка хотелу и током посете оближњем супермаркету, менаџер објекта Нури пришао је како би уљудно поздравио купца, а на помен Србије, само је узвратио:

"Знаш ли ти Богдана Богдановића? Ја познајем његове родитеље, долазе код мене да купују намирнице када су ту. Много добри људи. А он, он је посебан. Будите поносни што имате таквог играча у свом тиму. Јако ће нам недостајати овде, сви су били тужни када је одлучио да оде. Поздрави га пуно".

Напослетку уделио је неколико савета, ради лакшег сналажења у лудилу званом Истанбул. Од градског превоза, до објеката са добром храном, оближњих мењачница. Све оно што туриста не би тако лако нашао. Љубазност нема цену и има свој, универзални језик. 

Можда нису спремни за првенство, али су ту да ти помогну, чак и када те не разумеју. И то је вредно поштовања. Све то олакшало је касније сусрете са мајсторима из Летоније и добро познатом, српском експедицијом вођеном Александром Ђорђевићем. Радни задаци сами су се обављали. 

Док ситно бројимо до првог судијског подбацивања лопте, напомена за све који планирају пут у Истанбул током Европског првенства и наредном периоду. Када слетите на аеродром одмах размените нешто новца у турске лире и обавезно купите Истанбул карт (маркицу за градски превоз, кошта шест лира, плус кредит). Чак и ако планирате да идете таксијем.

Ако то не урадите одмах, касније може да буде права забава да нађете место за куповину и допуну исте. 

Извор: моззартспорт