Priča - EP: Zašto Istanbul voli Bogdana...?!

Kako vreme staje zbog predsednika Erdogana i ljubaznost kao univerzalni jezik? Retrospektiva prvog dana u metropoli i uvod u grupnu fazu Evrobasketa. . .

Košarka 01.09.2017 | 14:30 Istanbul. Metropola. Mesto gde se sudaraju istok i zapad. Azija i Evropa. Grad sa više atrakcija nego što ima minareta (a verujte, ima ih zaista mnogo). Koliko god puta da ste ranije bili, shvatite da nije bilo dovoljno. I da uvek ima spremna iznenađenja za vas. Magično mesto. Opet, kada vam put od Ataturk aerodroma do hotela u azijskom delu Istanbula traje duplo duže od samog leta iz Beograda (84 minuta), nemate baš preteranu želju da budete tu.

Ludnica. Beogradski haos u saobraćaju, pa na kub. Ma, to što mi imamo nije ništa u odnosu na ono što Istanbul ima. Svi nekud žure, semafor ne stigne ni da "okrene" na zeleno, prijatelj iza tebe već trubi jer nema vremena za gubljenje. A saobraćajna pravila nisu baš popularna. Igra živaca. Ko prvi prođe, taj je pobednik. Gledaš, naravno, da te neko ne pregazi usput... Sve one priče koje ste možda nekad ranije čuli o Istanbulu i celom doživljaju apsolutno su tačne i u njih nemojte da sumnjate. A, pazite, to da počinje Evrobasket - ni ne oseća se. Tek poneki baner, bilbord, poster. Da li je to zaista tako, ili u gradu kakav je Istanbul cela priča poprima drugačije razmere? Teško je proceniti...

Dolazak na konačno odredište, u Ulker Sport Arenu trebalo je da predstavlja početak operacije "Evrobasket". Ali, domaćini kao da su zaboravili da gosti dolaze i dan (neki čak i dva dana) pre nego što se najveće evropske zvezde razlete po parketu Fenerovog doma. Majstori tek postavljaju panoe, vitlaju burgijama, čekićima i šrafcigerima u medijskom prostoru dok novinari pokušavaju da misli prenesu na "papir", volonteri se još privikavaju na nove uloge... Narodski rečeno - ne zna se ko gde udara. 

Opet, možda je sve to tako zato što je u sredu Turska slavila veliki praznik - Dan pobede, dok je u četvrtak predsednik Turske, gospodin Redžep Tajip Erdogan, odlučio je da poseti turske košarkaše na jutarnjem treningu i poželi im sreću pre utakmice sa Rusijom (petak, 21.00). Zbog dolaska vrhovnog vođe vreme je, jednostavno, stalo. Osim ozbiljnih policijskih snaga, ulice oko dvorane bile su potpuno blokirane i niko tu nije smeo da se šeta, kome nije bilo mesto. Oklopna vozila, patrole na motorima, ljudi u crnom... Svi oni bili su tu kako bi učinili da ni pod kojim uslovima ne dođe do nekih nepredviđenih dešavanja. 

Ceo događaj bio je zatvoren za medije. Predsednik je želeo da bude nasamo sa ekipom. Bez fotografija, video snimaka ili bilo kakve medijske eksploatacije dok je prvi čovek države tu. Poštujemo. Bezbednost na prvom mestu.

Doduše, procedure su se poštovale toliko da čak nije bilo dozvoljeno da uđeš u medija centar s druge strane dvorane kako bi preuzeo akreditaciju. I to u vreme kada najviši državnik nije bio ni blizu dvorane. 

Loš prvi utisak ostavile su ograde i blokade postavljene praktično na svakom ulazu gde novinarske ekipe treba da prođu. Praktično si prepušten da ideš naokolo dok negde ne pogodiš otvoren ulaz, bez jasno istaknutih znakova. Osim toga, retko ko govori engleski. I pored svega, teško možeš da ostaneš ljut. Jer vidiš da bi hteli da ti pomognu, ali ne znaju kako. Kad ne ide rečima, ti im pokažeš šta ti treba, oni to nekako shvate, ali i dalje ne znaju šta tačno da rade. U šali se među srpskim novinarima pronelo - hoće da učine sve za tebe, ali ne razumeju.

Ali, kako zucneš da si iz Srbije, oni odmah doskočicom pomenu Bogdana Bogdanovića i Fenerbahče, pa shvatiš njihovu iskrenu radost. Baš tokom jedne takve situacije u pomoć priskočio Dulent. Čovek koji je svojim poslom bio u Ulker Areni, ali je želeo da pomogne kako bi se rešio problem sa akreditacijom. Ne samo što je bio verbalna spona, nego je išao čak do centra za akreditovanje kako bi sve prošlo bez problema. Uz naravno, priču o Bogdanu i reprezentaciji Srbije.

"Možete do polufinala! To što vam ne igra veliki broj igrača ništa ne znači. Vi ste zemlja košarke, a imate i Bogdana. On je najbolji! Vodiće vas do medalje. Taj dečko je heroj ovde. Kako je samo vodio Fenerbahče do evropske titule. I Nikola Kalinić je mnogo uradio, ali tek treba da dostigne Bogdana. On je naš pobednik", bio je Dulentov komentar. 

Na putu ka hotelu i tokom posete obližnjem supermarketu, menadžer objekta Nuri prišao je kako bi uljudno pozdravio kupca, a na pomen Srbije, samo je uzvratio:

"Znaš li ti Bogdana Bogdanovića? Ja poznajem njegove roditelje, dolaze kod mene da kupuju namirnice kada su tu. Mnogo dobri ljudi. A on, on je poseban. Budite ponosni što imate takvog igrača u svom timu. Jako će nam nedostajati ovde, svi su bili tužni kada je odlučio da ode. Pozdravi ga puno".

Naposletku udelio je nekoliko saveta, radi lakšeg snalaženja u ludilu zvanom Istanbul. Od gradskog prevoza, do objekata sa dobrom hranom, obližnjih menjačnica. Sve ono što turista ne bi tako lako našao. Ljubaznost nema cenu i ima svoj, univerzalni jezik. 

Možda nisu spremni za prvenstvo, ali su tu da ti pomognu, čak i kada te ne razumeju. I to je vredno poštovanja. Sve to olakšalo je kasnije susrete sa majstorima iz Letonije i dobro poznatom, srpskom ekspedicijom vođenom Aleksandrom Đorđevićem. Radni zadaci sami su se obavljali. 

Dok sitno brojimo do prvog sudijskog podbacivanja lopte, napomena za sve koji planiraju put u Istanbul tokom Evropskog prvenstva i narednom periodu. Kada sletite na aerodrom odmah razmenite nešto novca u turske lire i obavezno kupite Istanbul kart (markicu za gradski prevoz, košta šest lira, plus kredit). Čak i ako planirate da idete taksijem.

Ako to ne uradite odmah, kasnije može da bude prava zabava da nađete mesto za kupovinu i dopunu iste. 

Izvor: mozzartsport