На наплату стиже ратна прошлост

Стотине бивших држављана БиХ, међу којима је највише некадашњих војних лица, а који су осумњичени за ратне злочине током посљедњег рата, разоткривени су посљедњих година само у САД и биће послати пред правосуђе БиХ како би одговарали за недјела почињена прије више од 20 година.

Босна и Херцеговина 28.08.2017 | 16:19 Починиоци неких од највећих ратних злочина у БиХ годинама су градили нове животе у САД, Шведској, Аустрији, Швајцарској и то махом захваљујући обмањивању имиграционих власти тих земаља. Ратну прошлост испуњену свирепим убиствима, силовањима, мучењима, маскирали су мирним животом у туђини, скривајући се иза ликова избјеглица из ратом разрушене БиХ.

У Служби за имиграцију и царину САД имају доказе за више стотина људи из БиХ, који су сада њихови држављани, о учешћу у ратним злочинима и етничком чишћењу, а што су прикрили приликом тражења дозвола за улазак у САД у избјегличком таласу деведесетих година прошлог вијека. Међу њима највише је бивших војника, припадника сва три конститутивна народа. 

''Константно се откривају нове особе које су обмануле имиграционе службе, јер се истраге за ратне злочине у великом броју случајева надовезују једна на другу. Те особе се годинама налазе у САД, снашле су се, и раде на разним пословима. Већини слиједи депортација'', рекли су у Служби за имиграцију и царину САД.

Један од таквих случајева је и предмет Александра Кнегинића (57), бившег држављанина БиХ који је оптужен за убиство бошњачког брачног пара у Приједору 1994. године. Он се суочава са казном од десет година затвора и губљењем држављанства САД, те депортацијом у БиХ. Кнегинић је недавно осуђен за превару, јер је 2007. године лагао како би добио држављанство САД, а на рочишту је признао кривицу. Пресуда ће му бити изречена у новембру.

Бившу припадницу Армије РБиХ Елфету Весели (56), жену монструма која је оптужена да је 1992. године у околини Зворника на изузетно свиреп начин убила дванаестогодишњег дјечака српске националности Слободана Стојановића, Швајцарска је БиХ изручила у марту.

Она је током рата у БиХ била припадник јединице ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића, а ухапшена је на захтјев Тужилаштва БиХ 24 године након почињеног злочина. Суђење Веселијевој за убиство дјечака почело је прије неколико дана у Суду БиХ.

Азра Башић, осумњичена за ратне злочине над Србима у Дервенти 1992. године, из САД је изручена БиХ у новембру прошле године. Оптужена је да је од априла до јуна 1992. године на подручју Дервенте убила једног цивила и учествовала у мучењу већег броја цивила српске националности заробљених у Дому ЈНА у Дервенти.

Она је након рата емигрирала у Кентаки, након чега су је заједнички лоцирали правосуђе БиХ и власти САД. И њој тренутно суде пред правосуђем БиХ за злочине почињене прије 25 година.

Због обмане америчких служби, из САД је прошле године у БиХ депортован и бивши припадник ХВО-а Зденко Јакиша (47) који је признао да је сакрио податке о својој прошлости када је 1998. дошао у Минесоту, а који се односе на убиство старије Српкиње из комшилука. Утврђено је да је Јакиша ту жену убио тако што је испалио рафал у њен прозор 1993. године. Он и његова супруга Ана живјели су у приградском дијелу Форест Лејка, гдје су били сувласници такси компаније.

Из САД је у БиХ депортован и Един Сакоч због лажних изјава о својој улози у силовању, два убиства и гранатирању Срба 1992. године у Почитељу. Сакоч је у јулу 1992. године отео и силовао Српкињу, те помагао у убиству двије старије жене из њене породице.

Амерички Федерални апелациони суд у Ричмонду претпрошле године донио је одлуку и да некадашњи чувар у логору "Рабић" код Дервенте Алмаз Незировић буде испоручен БиХ. Оптужен је да је мучио Србе у том логору 1992. године. Суд је одбацио Незировићеве тврдње да не може бити изручен, јер је "прошло превише година откако су се догодили наводни злочини".

Истраге

Ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије током деведесетих година прошлог вијека убрзано истражују и европски судови. Њемачка и Аустрија изручивале су оптужене, а скандинавске земље у ту сврху основале су специјалне истражне органе. Према подацима удружења дијаспоре, у Скандинавији се тренутно налази око 110.000 грађана само из БиХ.

Извор: Глас Српске