Закидање кусура - чиста зарада

На промету од 100. 000 КМ трговци имају чистих 5. 000 марака зараде, тако што купцима не враћају редовно пет пфенига кусура.

Република Српска 07.08.2017 | 07:27 Тврди то Муриса Марић, директорица Удружења потрошача „Дон“, истичући да је зато веома важно мењати свест грађана, како се више не би стидели да затраже своје паре назад.

"Огроман новац се врти на невраћању кусура, посебно лети када дође пуно људи из дијаспоре и када су радње препуне купаца. Грађанима је баналност да се расправљају због пет пфенига, али са друге стране, трговци купцима не опраштају", говори Марићева.

Осим овога, додаје она, није још искорењен ни проблем продаје рекламних кеса широм Српске, мада је то забрањено по закону.

"Све кесе које имају натпис и боје фирме не смеју се наплаћивати купцима, али у неким трговачким центрима изван Бањалуке, то још раде. Приметили смо и да се украсне кесе са логом фирме продају за чак 3,5 КМ. Куповином ових кеса и остављањем пет пфенига од кусура купци трговцима буквално дарују 10.000 КМ на сваких 100.000 марака промета, а наша омладина тамо ради за плату од 400 КМ", прича Муриса Марић.

Председник Асоцијације самосталних трговина бањалучке регије Богдан Марјановић каже међутим да не треба претеривати са осудама и да је погрешно мишљење да се „од кусура могу згрнути силне паре“.

"Нису нама трговци криви за лошу економску ситуацију у држави, то је пренадувано. Чак и када би продавци остајали дужни пет пфенига сваком купцу, то опет не би био велики износ, а чињеница је у ствари да доста рачуна завршава на 4 пфенига што иде на „штету“ трговца", говори он.

У Тржишној инспекцији Републике Српске напомињу да свакодневно у редовним контролама врше надзор у трговачким објектима и контролишу да ли се привредни субјекти придржавају прописа.

Подсећају да је, када је реч о наплаћивању врећица, Законом о заштити потрошача Српске прописано да се кесица, врећица, торба или посебан папир, који служи за ношење купљених производа и који има у целости или делимично логотип, знак, слоган или назив произвођача и трговца или упућује на њега, сматра рекламним средством које трговац не сме посебно зарачунати купцу.

"У претходним годинама инспекција је забрањивала трговцима наплаћивање омота који се сматрају рекламним средствима и изрицала новчане казне, а у овој години нисмо имали пријава потрошача о овом облику кршења закона. Уколико је реч о врећицама без рекламних ознака произвођача или трговца, могу се као и сва остала роба продавати ако је за њих формирана цена путем калкулације цена и ако су задужене у пословној документацији. Такође је неопходно издати рачун као и за сву осталу робу", појаснила је портпарол Инспектората Душанка Макивић.

Она истиче и да се потрошачи морају едуковати како би знали на који начин могу заштити своја права.

"Законом о заштити потрошача дефинисана су бројна питања која им омогућавају да остваре своја права, али је често непознавање закона основни разлог зашто потрошачи остају ускраћени и морају се обраћати инспекцији", закључила је Макивићева.

Инспекцијске контроле

Републичка тржишна инспекција је за првих шест месеци ове године у области трговине извршила 1.858 контрола. У 393 контроле инспектори су утврдили разне пропусте, те је изречено 209 мера којима је наложено отклањање пропуста, док су због почињених прекршаја издата 364 прекршајна налога у вредности од 227.500 КМ.

"Најчешће утврђени пропусти односили су се на истицање цена, које нису биле видно истакнуте и лако доступне потрошачима, трговци нису уредно издавали рачуне, нису ажурно водили прописане пословне књиге и евиденције, нису поседовали потребна решења надлежних органа и слично", рекла је Макивићева.

(ЕуроБлиц)