Zakidanje kusura - čista zarada

Na prometu od 100. 000 KM trgovci imaju čistih 5. 000 maraka zarade, tako što kupcima ne vraćaju redovno pet pfeniga kusura.

Republika Srpska 07.08.2017 | 07:27 Tvrdi to Murisa Marić, direktorica Udruženja potrošača „Don“, ističući da je zato veoma važno menjati svest građana, kako se više ne bi stideli da zatraže svoje pare nazad.

"Ogroman novac se vrti na nevraćanju kusura, posebno leti kada dođe puno ljudi iz dijaspore i kada su radnje prepune kupaca. Građanima je banalnost da se raspravljaju zbog pet pfeniga, ali sa druge strane, trgovci kupcima ne opraštaju", govori Marićeva.

Osim ovoga, dodaje ona, nije još iskorenjen ni problem prodaje reklamnih kesa širom Srpske, mada je to zabranjeno po zakonu.

"Sve kese koje imaju natpis i boje firme ne smeju se naplaćivati kupcima, ali u nekim trgovačkim centrima izvan Banjaluke, to još rade. Primetili smo i da se ukrasne kese sa logom firme prodaju za čak 3,5 KM. Kupovinom ovih kesa i ostavljanjem pet pfeniga od kusura kupci trgovcima bukvalno daruju 10.000 KM na svakih 100.000 maraka prometa, a naša omladina tamo radi za platu od 400 KM", priča Murisa Marić.

Predsednik Asocijacije samostalnih trgovina banjalučke regije Bogdan Marjanović kaže međutim da ne treba preterivati sa osudama i da je pogrešno mišljenje da se „od kusura mogu zgrnuti silne pare“.

"Nisu nama trgovci krivi za lošu ekonomsku situaciju u državi, to je prenaduvano. Čak i kada bi prodavci ostajali dužni pet pfeniga svakom kupcu, to opet ne bi bio veliki iznos, a činjenica je u stvari da dosta računa završava na 4 pfeniga što ide na „štetu“ trgovca", govori on.

U Tržišnoj inspekciji Republike Srpske napominju da svakodnevno u redovnim kontrolama vrše nadzor u trgovačkim objektima i kontrolišu da li se privredni subjekti pridržavaju propisa.

Podsećaju da je, kada je reč o naplaćivanju vrećica, Zakonom o zaštiti potrošača Srpske propisano da se kesica, vrećica, torba ili poseban papir, koji služi za nošenje kupljenih proizvoda i koji ima u celosti ili delimično logotip, znak, slogan ili naziv proizvođača i trgovca ili upućuje na njega, smatra reklamnim sredstvom koje trgovac ne sme posebno zaračunati kupcu.

"U prethodnim godinama inspekcija je zabranjivala trgovcima naplaćivanje omota koji se smatraju reklamnim sredstvima i izricala novčane kazne, a u ovoj godini nismo imali prijava potrošača o ovom obliku kršenja zakona. Ukoliko je reč o vrećicama bez reklamnih oznaka proizvođača ili trgovca, mogu se kao i sva ostala roba prodavati ako je za njih formirana cena putem kalkulacije cena i ako su zadužene u poslovnoj dokumentaciji. Takođe je neophodno izdati račun kao i za svu ostalu robu", pojasnila je portparol Inspektorata Dušanka Makivić.

Ona ističe i da se potrošači moraju edukovati kako bi znali na koji način mogu zaštiti svoja prava.

"Zakonom o zaštiti potrošača definisana su brojna pitanja koja im omogućavaju da ostvare svoja prava, ali je često nepoznavanje zakona osnovni razlog zašto potrošači ostaju uskraćeni i moraju se obraćati inspekciji", zaključila je Makivićeva.

Inspekcijske kontrole

Republička tržišna inspekcija je za prvih šest meseci ove godine u oblasti trgovine izvršila 1.858 kontrola. U 393 kontrole inspektori su utvrdili razne propuste, te je izrečeno 209 mera kojima je naloženo otklanjanje propusta, dok su zbog počinjenih prekršaja izdata 364 prekršajna naloga u vrednosti od 227.500 KM.

"Najčešće utvrđeni propusti odnosili su se na isticanje cena, koje nisu bile vidno istaknute i lako dostupne potrošačima, trgovci nisu uredno izdavali račune, nisu ažurno vodili propisane poslovne knjige i evidencije, nisu posedovali potrebna rešenja nadležnih organa i slično", rekla je Makivićeva.

(EuroBlic)