Миграције постале реалност

Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца Републике Српске, рекао је да се одлазак људи врло тешко може зауставити и да су миграције постале реалност региона. Он каже да су коријени тих проблема јако дубоки и трају деценијама уназад, тако да су и мјере које би дјелимично зауставиле те трендове дугорочног карактера и траже активирање и одговорност цјелокупне заједнице.

Република Српска 31.07.2017 | 08:37 "Миграције и лош природни прираштај нису једини проблеми везани за смањење понуде радне снаге. Значајан проценат незапослених су неквалификована лица, што битно снижава квалитет понуде. Поред тога, значајан број лица на евиденцији се налази у сивој зони", рекао је Аћић у интервјуу за "Независне". 

Нагласио је  и то да су нека подручја у Републици Српској у демографском смислу прешла доњу границу испод које нема повратка.

"Анализа је констатовала забрињавајуће демографске трендове са значајним ефектима на тржиште рада. Пад броја радно способног становништва и лица до 15 година старости су кључни проблеми који, уз миграцију радне снаге према ЕУ, значајно смањују активну понуду радне снаге. Такво стање битно смањује развојне шансе послодаваца, али и локалних заједница на којима дјелују", упозорава Аћић.

Наглашава да су миграције постале реалност региона.

"ЕУ је огромно тржиште рада које напросто исисава радну снагу са простора Балкана. Оно што је лоше по нас јесте да мигрирају млади људи у репродуктивној доби. Коријени ових проблема су веома дубоки и трају неколико деценија уназад. Сви заједно морамо прво препознати главне мотиве и проблеме везане за низак ниво природног прираштаја и миграција. Мјере за заустављање ових трендова су дугорочног карактера и траже активирање и одговорност цјелокупне заједнице", каже Аћић.

Шта је оно што власт, држава и друштво могу урадити како би се ублажиле посљедице одласка и смањења броја активног становништва, он каже да су рјешења за ову проблематику сложена, дуготрајна и захтијевају напор и одрицање цјелокупне заједнице.

"Раст животног стандарда грађана је једна од кључних претпоставки, а да би се то и десило нужан је раст плата. Простор за повећање плата се може тражити у расту продуктивности и смањењу опорезивања рада. Овдје је нужно указати и на упитан технолошки ниво наших компанија, који не гарантује краткорочно и дугорочно значајнији раст плата. Економски разлози јесу значајни, али нису једини узрок овог стања", казао је Аћић.

По њему послодавци желе као одговоран партнер отворити дијалог са институцијама и дати допринос превазилажењу стања.

"Извјесно је да ови трендови указују и на потребу редефинисања система социјалне заштите, пореске, образовне политике и других", казао је Аћић.

(БН)