У кафани 100.000 просјечних плата

За само годину дана на храну и пиће у хотелима и ресторанима у Српској лани је потрошено више од 40 милиона марака, што значи да је у овим објектима дневно у просеку попијено и поједено 110. 000 КМ.

Република Српска 30.07.2017 | 14:41 Подаци Завода за статистику Републике Српске показују да је у предузећима која се баве угоститељством промет у  послуживању хране и пића прошле године износио 40,9 милиона КМ.
 
Према неким проценама, промет у кафанама и кафићима за најмање дупло већи је од оног у поменутим угоститељским објектима, што значи да грађани на иће и пиће скрше око 80 милиона КМ.

То, практично, значи да, упркос кризи која и даље дрма ове просторе, за кафанским столовима оставимо износ који је довољан да се исплати 100.000 просечних плата или чак 235.000 просечних пензија.

С друге страме, званични подаци јавних фондова показују да је око 74.000 радника пријављено на минималац, док се процењује да на црно у Српској ради више од 80.000 људи.

О пензионерском стандарду сувишно је и говорити, с обзиром на чињеницу да њихов просек износи тек 340 КМ, што значи да дневно морају да се уклопе у неких десетак марака од којих морају да издвоје за режије, лекове, храну...

Упркос прилично бедним буџетима већине грађана РС, промет у кафанама очигледно не испашта. То потврђују и пуне баште, чак и у самом шпицу радног времена, да се просто намеће питања ко у овој држави уопште и ради. Још је већа недоумица одакле људима паре, кад и птице на грани знају какав нам је стандард, односно, да већина грађана једва крпи крај с крајем и буквално живи од данас до сутра.

Економисти истичу да су кафане места у којима се воде пословни разговори, док се послови углавном склапају у ресторанима.

"Међутим, поред пословних људи и оних чији су џепови дубљи,  муштерије угоститељских објеката су и незапослени и студент. Једноставно, такав смо народ, да ћемо штедети на неким пречим стварима, само да бисмо отишли у кафић", каже економиста Зоран Павловић.

Из Удружења радника у угоститељству и туризму Републике Српске константно поручују да је, упркос статистичким бројкама, промет у угоститељским објектима у паду.

"Прошла су златна времена кад су гости "обртали" по неколико тура, не гледајући које пиће колико кошта. Данас две особе по два сата седе уз два чаја или две кафе и то је то. С друге стране, наш менталите је такав да ћемо радије потрошити коју марку у кафани, него на нешто друго, можда корисније, ма колико то чудно звучало", кажу угоститељи.

Десетинаме милиона марака списканих у кафанама и ресторанима ипак најчудније звуче пензионерима, који својим месечним примањима не могу да подмире ни оне најосновније потребе.

"Заиста је нејасно одакле људима у Републици Српској, пре свега омладини, толике паре. Наравно, међу кафанским гостима свакако су и они  имућнији грађани, за које су цехови, ма колики били, права ситница ", кажу у бањалучком Удружењу пензионера.
За кафу 160 милиона КМ

За кафу 160 милиона КМ

Током прошле године у БиХ је увезено алкохолних пића у вредности 187,6 милиона КМ, од чега се скоро 70 одсто односи на пиво, подаци су Спољнотрговинске коморе. По количини испијене кафе и испушених цигарета, грађани БиХ константно су у самом врху многих листи, без обзира на то што је реч о прилично скупим навикама.

Према анализама агенције за истраживање тржишта „Гфк“, на кафу годишње потрошимо више од 160 милиона КМ, по чему су у европском врху.

(ЕуроБлиц)