U kafani 100.000 prosječnih plata

Za samo godinu dana na hranu i piće u hotelima i restoranima u Srpskoj lani je potrošeno više od 40 miliona maraka, što znači da je u ovim objektima dnevno u proseku popijeno i pojedeno 110. 000 KM.

Republika Srpska 30.07.2017 | 14:41 Podaci Zavoda za statistiku Republike Srpske pokazuju da je u preduzećima koja se bave ugostiteljstvom promet u  posluživanju hrane i pića prošle godine iznosio 40,9 miliona KM.
 
Prema nekim procenama, promet u kafanama i kafićima za najmanje duplo veći je od onog u pomenutim ugostiteljskim objektima, što znači da građani na iće i piće skrše oko 80 miliona KM.

To, praktično, znači da, uprkos krizi koja i dalje drma ove prostore, za kafanskim stolovima ostavimo iznos koji je dovoljan da se isplati 100.000 prosečnih plata ili čak 235.000 prosečnih penzija.

S druge strame, zvanični podaci javnih fondova pokazuju da je oko 74.000 radnika prijavljeno na minimalac, dok se procenjuje da na crno u Srpskoj radi više od 80.000 ljudi.

O penzionerskom standardu suvišno je i govoriti, s obzirom na činjenicu da njihov prosek iznosi tek 340 KM, što znači da dnevno moraju da se uklope u nekih desetak maraka od kojih moraju da izdvoje za režije, lekove, hranu...

Uprkos prilično bednim budžetima većine građana RS, promet u kafanama očigledno ne ispašta. To potvrđuju i pune bašte, čak i u samom špicu radnog vremena, da se prosto nameće pitanja ko u ovoj državi uopšte i radi. Još je veća nedoumica odakle ljudima pare, kad i ptice na grani znaju kakav nam je standard, odnosno, da većina građana jedva krpi kraj s krajem i bukvalno živi od danas do sutra.

Ekonomisti ističu da su kafane mesta u kojima se vode poslovni razgovori, dok se poslovi uglavnom sklapaju u restoranima.

"Međutim, pored poslovnih ljudi i onih čiji su džepovi dublji,  mušterije ugostiteljskih objekata su i nezaposleni i student. Jednostavno, takav smo narod, da ćemo štedeti na nekim prečim stvarima, samo da bismo otišli u kafić", kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Iz Udruženja radnika u ugostiteljstvu i turizmu Republike Srpske konstantno poručuju da je, uprkos statističkim brojkama, promet u ugostiteljskim objektima u padu.

"Prošla su zlatna vremena kad su gosti "obrtali" po nekoliko tura, ne gledajući koje piće koliko košta. Danas dve osobe po dva sata sede uz dva čaja ili dve kafe i to je to. S druge strane, naš mentalite je takav da ćemo radije potrošiti koju marku u kafani, nego na nešto drugo, možda korisnije, ma koliko to čudno zvučalo", kažu ugostitelji.

Desetiname miliona maraka spiskanih u kafanama i restoranima ipak najčudnije zvuče penzionerima, koji svojim mesečnim primanjima ne mogu da podmire ni one najosnovnije potrebe.

"Zaista je nejasno odakle ljudima u Republici Srpskoj, pre svega omladini, tolike pare. Naravno, među kafanskim gostima svakako su i oni  imućniji građani, za koje su cehovi, ma koliki bili, prava sitnica ", kažu u banjalučkom Udruženju penzionera.
Za kafu 160 miliona KM

Za kafu 160 miliona KM

Tokom prošle godine u BiH je uvezeno alkoholnih pića u vrednosti 187,6 miliona KM, od čega se skoro 70 odsto odnosi na pivo, podaci su Spoljnotrgovinske komore. Po količini ispijene kafe i ispušenih cigareta, građani BiH konstantno su u samom vrhu mnogih listi, bez obzira na to što je reč o prilično skupim navikama.

Prema analizama agencije za istraživanje tržišta „Gfk“, na kafu godišnje potrošimo više od 160 miliona KM, po čemu su u evropskom vrhu.

(EuroBlic)