Унапријед је било све режирано

„Нисам желела да ме лове и да се кријем, отишла сам добровољно у Хаг, мирно спавам и никада се нисам због тога покајала”, каже Биљана Плавшић. Некадашња председница Републике Српске, једина жена у Председништву БиХ у СФРЈ, биолог и хашка осуђеница, у ексклузивном интервјуу за „Ало!” говори о животу у затвору, о томе шта ју је натерало да призна кривицу, да ли се и због чега каје, као и ко је могао да спречи крвави грађански рат у БиХ. Тврди да је све било изрежирано. . .

Република Српска 30.07.2017 | 10:16 Биљана се не предаје, и даље је онај борац. Напунила је 87 година, али је и даље активна. 

Каже да сваког дана одлази у храм св. Саве, који јој живот значи...

Упитана како проводи дане, она одговара шта да вам кажем...

"Завршава се дан, а ја тек тада схватим да нисам много тога завршила од онога што сам планирала, кратко ми је време. Тада схватим да је природа све савршено урадила. Једноставно, све што радим, дуго траје. Успорена сам, мишићи нису јаки као што су били, једино се још на мозак не могу пожалити",каже она.

Наводи да сваког дана иде у шетњу.

"Верујем да ме то одржава здравом и у животу. То је моја терапија. Кад устанем, код куће одрадим вежбе, онда један сат ходам, затим се вратим кући и кажем: „Драги боже, толико од мене”. Знате, у тим шетњама доста размишљам, ситница је довољна да ме одведе у размишљања и неке догађаје. За час се вратим својим студентима, предавањима и тако...",каже Плавшићева.

Говорећи о прузнању кривице у Хагу, она понавља кривица је моја, а не мог српског народа.

На опаску новинара да се ипак оградила у признању кривице, она признаје .

"Јесам. Рекла сам - одговорност је индивидуална и даље сам ишла само ја, нисам дала да се уплићу држава, мој српски народ... Не! Само сам ја крива. Признајем кривицу, она је само моја и ничија друга, а најмање мог српског народа, тим речима сам се обратила суду у Хагу".присјећа се Плавшићева хашких дана.

На питање како после толико година гледа на рат у БиХ и да ли се могао избећи, Плавшићева је мишљења да се могло извјећи крвопролиће.

- Рат у БиХ се могао избећи... Једном реченицом - могао се избећи. Да није учињено нешто нелегално и да се поштовала воља народа на изборима, рат би био избегнут", тврди Плавишићева.

Наглашава да је највећи број гласова на првим вишестраначким изборима у БиХ освојио Фикрет Абдић звани Бабо.

"Тада су у Председништву Босне седела два представника Срба, два Бошњака, два Хрвата и један Југословен, то је био Ејуп Ганић. Да је Абдић био изабран, као што је требало да буде, све би било другачије. Онда је одједном дошла наредба, чак су и нама у СДС-у рекли да председник треба да буде Алија Изетбеговић. Кољевићу и мени је то лично рекао Караџић. Тако смо нас седморо добили кога морамо да изгласамо, што смо и урадили. И све је даље отишло како је отишло", присјеша се она.

Одговарајући на питање како је Абдић поднео да не буде изабран, она каже да је био на седницама Председништва тих и миран, али када би на дневни ред дошле економске теме и стандард грађана, ту је био без премца.

"Алија је увек излагао националне проблеме. Никада нећу заборавити дан када је Алија изабран, та наша седница била је веома кратка, све је брзо завршено, јер смо добили наредбу за кога да гласамо. Када су новинари изашли из сале, Абдић је рекао: „Останите још мало”. Сви смо остали, а он се тада обратио Алији и рекао му: „Ја сам освојио највише гласова, али нека ти буде, Алија, ја имам времена, а ти немаш”. Тако је и било, знате, он је био много млађи од њега. Хоћу да кажем и то да све што је Бабо радио није угрозило његово национално опредељење и то смо сви знали. Национално опредељење је једно, а шовинизам друго", каже Плавшићева.

Она тврди да су јој још 1992. године рекли да иде у Хаг.

- Кољевић и ја смо поднели оставке на функције у Председништву БиХ када су без нашег сазнања у два сата ноћу одржали седницу и прогласили општу мобилизацију. Лично сам однела Алији један примерак оставке, а други у писарницу. Стјепан Кљуић, представник Хрвата, 1992. године ми је рекао: „Довиђења до суђења, на којем ћете бити оптужена, а ја сведок”. Само сам исколачила очи, рекох - шта овај прича. Подсетићу вас да тада још није био ни основан Хашки трибунал. Касније сам у списима заиста видела да је Кљуић био предложен за сведока против мене у Хагу. Све је било режирано још тада...", прича Плавшићева.

(БН)