Миливоје Ћирковић о пеналу, Весту, Душану Басти...
Веома занимљив интервју некадашњег фудбалера Партизана. . .
Фудбал 25.07.2017 | 17:15
За црно-беле је одиграо 142 утакмице и постигао два првенствена гола, а због позиције десног бека није много његових потеза остало у сећањима навијача. Један, ипак, јесте.
Присталице Партизана никада неће заборавити 27. август 2003. године и утакмицу последњег кола квалификација за Лигу шампиона у Њукаслу. После 0:1 у Београду, црно-бели су голом садашњег спортског директора Ивице Илиева анулирали заостатак у Енглеској и изборили пенале. Након пет серија, резултат је био 3:3. Затим је Саша Илић погодио мрежу, а Арон Хјуз промашио читав гол.
Ка белој тачки тада је кренуо Миливоје Ћирковић. Лопту је послао у једну страну, Шај Гивен се бацио у другу и славље је могло да почне. Партизан је по први пут у својој историји изборио пласман у групну фазу Лиге шампиона.
О тој утакмици и занимљивостима које су јој претходиле, као и многим другим стварима, сада 40-годишњи Ћирковић присетио се у опширном и врло занимљивом интервјуу за "Вајс".
Идемо редом...
Уочи утакмице у Њукаслу говор је држао тадашњи Партизанов тренер, Лотар Матеус, али је реч потом затражио и Тарибо Вест.
"У почетку је све било као и увек. Матеус нам је објашњавао шта и како ћемо да играмо. Рекао нам је да још ништа није готово. Такође је рекао да се ми не боримо само за нас и за Партизан, већ за читаву Србију. Али све су то стандардне прича, ништа посебно. Међутим, све време састанка Тарибо Вест нешто себи шапуће у браду, прича, ко зна шта, сам са собом. И у једном тренутку Тарибо устане и каже Марку Вјетровићу, тадашњем потпаролу Партизана, да каже Матеусу да изађе са састанка, да нас остави саме. На то се Марко збунио и пита: 'Како то да му кажем?'. Тарибо инсистира: "Ништа ти не брини, само ти то њему преведи." Марко то преведе Матеусу и овај, као велики човек и спортиста, осети шта треба да се деси и изађе без речи. Седимо сви, чекамо шта ће да се деси, пар минута ништа . Тарибо и даље прича нешто сам са собом. У једном тренутку кад је он измолио шта је већ молио, скаче, креће да удара рукама по столу и почиње да се дере: 'Шта пи**е енглеске, шта који ку**ц. Они су обичне ја***е. Покажеш им зубе и они се одмах ус**у. Ја сам са Оксером тако играо и избацили смо их. И ми ћемо ове да избацимо. Ми њих сигурно пролазимо, тако је Бог рекао, тако је записано'. У том тренутку сам ја, а причајуци после и са саиграчима сазнао и да већина осталих играча, осетио као да ми је неко скинуо сву тензију и тегобу од те утакмице са врата. Тај аплауз, читава та емоција, све нас је то понело. ", присетио се Ћирковић, међутим, то није једина анегдота везана за чувеног нигеријског штопера.
"Занимљиво је да три сата пред утакмицу Тарибо каже да нема копачке. Заборавио да их понесе. Пошто није радио тренинг вече пред утакмицу због болова, није приметио све до пар сати пред меч. И онда јурцање по Њукаслу да му се нађу копачке. Па му насли неке са 13 крампона, а оно почела киша. Па јури са шест крампона, да се не би клизао. Једва се скрпио".
Пошто су црно-бели успели да надокнаде гол заостатка, победника су одлучивали пенали. Иако ће се сваки навијач Партизана прво сетити Ћирковићевог ударца са беле тачке, он сматра да је важнији био погодак Саше Ћирковића, који је шутирао у серији пре њега.
"Матеус је питао ко може да шутира. Сале Илић се одмах јавио да не може, после њега и Делибашић због грчева. Ми остали смо ћутали. Онда је Матеус донео одлуку да први пенал шутира Малбаша, као стандардни извођач те сезоне, после њега шутирају најстарији и најискуснији, Нађ, Чакар, Стојаноски и на крају Ивица Илиев пошто је Матеус имао велико поверење у Ивицу и посебан однос и комуникацију са њим. После пет серија резултат је 2-2. Они постижу гол и Сале који се јавио да не може да шутира, сам узима лопту и преузима сву одговорност на себе. Сви се сећају мог пенала али мислим да је Сашин значајнији, јер да је промашио све би било готово".
Занимљиво, управо је Саша Илић донео одлуку да Ћирковић преузме одговорност после њега иако никада пре тога није био извођач пенала у такмичарској утакмици!
"После тог пенала, кад се враћао ка центру, Сале ме је погледао и рекао да узмем ја да шутирам следећи пенал. Погодило се да Хјуз промашује пенал за Њукасл, и да поново ми имамо пенал за пролаз. Да је одлука на мени. Ја никада нисам имао прилику да шутирам пенале осим на тренингу, али он је имао поверења у мене. После ми је рекао да је знао да нема шансе да промашим пенал. Међутим кад сам ја узео лопту сви са клупе скачу и траже да Ивица Краљ изведе пенал, јер је два одбранио, имао је своје вече. Међутим ја сам већ кренуо ка голу. Чак је и Миша Радаковић викао: "Не, немој само он!" Постоји још једна анегдота око тог пенала, кад је Илиев кренуо да шутира Зека каже: 'Ево нама пара,' а Бјековић му одговара: 'Коме је још Македонац донео паре.' Када сам ја кренуо ка лопти Бјековиц каже: 'Зеко купуј карте за авион ево нама пара,' а Зека ће на то:"ако нам овај Босанац донесе паре треба сви да се побијемо'", испричао је Ћирковић за "Вајс".
У елитном такмичењу, црно-бели су играли у групи са Портом, Олимпиком из Мрсеја и Реал Мадрдиом. Успели су да освоје три бода, а многи играчи су после те сезоне напустили клуб. Не и Ћирковић.
"После утакмице у Београду ја сам потписао предуговор са Олимпиком из Марсеја. Цео уговор је износио око 4 милиона евра. Имали су право прече куповине. Међутим, на крају сезоне је отишло доста играча из екипе и управа је желела да ја као стандардни репрезентативац останем бар још годину-две у Партизану. Били су у оптицају и Шахтјор, Порто, Еспањол. Све су то биле добре понуде. Онда ми се деси повреда колена против ОФК Београда и сплетом несретних околности, ја никада не заиграм у иностранству. Али не могу да хулим на Бога, с обзиром да сам као дечак избегао из Босне, И какво је стање било, ја сам задовољан постигнутим", искрен је бивши фудбалер.
Причао је Ћирковић и о томе шта је размишљао када је прилазио голу на којем је стајао Шај Гивен, о Лотару Матеусу и томе ко му је био најбољи саиграч током каријере, затим који је по њему највећи неуспех током ношења црно-белог дреса, као и о актуелним дешавањима у Партизану, али посебно је био занимљив осврт на репрезентативну каријеру.
Од 2000. до 2005. девет пута је носио дрес Србије и Црне Горе, а има и три наступа за Б репрезентацију Југославије (2001).
Мало је недостајало да буде учесник Светског првенства у Немачкој 2006. године, али каже да је Душан Баста морао да игра пре њега.
"Најтежи дан у каријери ми је био кад сам видео да нисам на списку за СП у Немачкој. Ја сам имао одличну сарадњу са свим селекторима. Био сам стандардни репрезентативац. Знам да су се, пред тај Мундијал Деки и Сава зезали да једино знају ко ће носити двојку, а да ће се они већ некако поређати. Имао сам три тешке повреде у репрезентацији. Против Реала нисам играо због повреде против Велса. Седам дана пред објављивање списка имао сам састанак са селектором Петковићем, дао ми је план припрема. Направљен је план и са Ребером, тадашњим тренером Партизана, о минутажи у последњим колима првенства, да би што спремнији дочекао почетак припрема. Сећам се да сам се возио кући са тренинга кад ме је звао Воја Радовиц и рекао да нисам на списку. Нисам му веровао, мислио сам да ме зеза. Чак сам му и спустио слушалицу пошто је био упоран. Како сам спустио слушалицу зове ме сестра. Тек тад сам схватио да је истина. Читав тај дан сам преплакао. Једина измена на списку је била да сам ја избачен, а да је уместо мене упао Баста. Иначе, Баста је тада имао повреду леђа и није могао да игра прву утакмицу. Тада је Ђорђевић морао да игра бека против Холандије па га је Илија изменио у 44. минуту јер није могао да сачува Робена. А како он као штопер да сачува једног од најбржих играча на свету? Касније сам сазнао из разних извора зашто је Баста морао да оде на то Светско првенство. Чак ми је касније и сам Петковић признао да је било позива од неких моћних људи да мора да зове Басту", открио је Миливоје Ћирковић у опширном интервјуу за "Вајс".
Извор: мондо.рс/Вице
Коментари / 0
Оставите коментар