Milivoje Ćirković o penalu, Vestu, Dušanu Basti...
Veoma zanimljiv intervju nekadašnjeg fudbalera Partizana. . .
Fudbal 25.07.2017 | 17:15
Za crno-bele je odigrao 142 utakmice i postigao dva prvenstvena gola, a zbog pozicije desnog beka nije mnogo njegovih poteza ostalo u sećanjima navijača. Jedan, ipak, jeste.
Pristalice Partizana nikada neće zaboraviti 27. avgust 2003. godine i utakmicu poslednjeg kola kvalifikacija za Ligu šampiona u Njukaslu. Posle 0:1 u Beogradu, crno-beli su golom sadašnjeg sportskog direktora Ivice Ilieva anulirali zaostatak u Engleskoj i izborili penale. Nakon pet serija, rezultat je bio 3:3. Zatim je Saša Ilić pogodio mrežu, a Aron Hjuz promašio čitav gol.
Ka beloj tački tada je krenuo Milivoje Ćirković. Loptu je poslao u jednu stranu, Šaj Given se bacio u drugu i slavlje je moglo da počne. Partizan je po prvi put u svojoj istoriji izborio plasman u grupnu fazu Lige šampiona.
O toj utakmici i zanimljivostima koje su joj prethodile, kao i mnogim drugim stvarima, sada 40-godišnji Ćirković prisetio se u opširnom i vrlo zanimljivom intervjuu za "Vajs".
Idemo redom...
Uoči utakmice u Njukaslu govor je držao tadašnji Partizanov trener, Lotar Mateus, ali je reč potom zatražio i Taribo Vest.
"U početku je sve bilo kao i uvek. Mateus nam je objašnjavao šta i kako ćemo da igramo. Rekao nam je da još ništa nije gotovo. Takođe je rekao da se mi ne borimo samo za nas i za Partizan, već za čitavu Srbiju. Ali sve su to standardne priča, ništa posebno. Međutim, sve vreme sastanka Taribo Vest nešto sebi šapuće u bradu, priča, ko zna šta, sam sa sobom. I u jednom trenutku Taribo ustane i kaže Marku Vjetroviću, tadašnjem potparolu Partizana, da kaže Mateusu da izađe sa sastanka, da nas ostavi same. Na to se Marko zbunio i pita: 'Kako to da mu kažem?'. Taribo insistira: "Ništa ti ne brini, samo ti to njemu prevedi." Marko to prevede Mateusu i ovaj, kao veliki čovek i sportista, oseti šta treba da se desi i izađe bez reči. Sedimo svi, čekamo šta će da se desi, par minuta ništa . Taribo i dalje priča nešto sam sa sobom. U jednom trenutku kad je on izmolio šta je već molio, skače, kreće da udara rukama po stolu i počinje da se dere: 'Šta pi**e engleske, šta koji ku**c. Oni su obične ja***e. Pokažeš im zube i oni se odmah us**u. Ja sam sa Okserom tako igrao i izbacili smo ih. I mi ćemo ove da izbacimo. Mi njih sigurno prolazimo, tako je Bog rekao, tako je zapisano'. U tom trenutku sam ja, a pričajuci posle i sa saigračima saznao i da većina ostalih igrača, osetio kao da mi je neko skinuo svu tenziju i tegobu od te utakmice sa vrata. Taj aplauz, čitava ta emocija, sve nas je to ponelo. ", prisetio se Ćirković, međutim, to nije jedina anegdota vezana za čuvenog nigerijskog štopera.
"Zanimljivo je da tri sata pred utakmicu Taribo kaže da nema kopačke. Zaboravio da ih ponese. Pošto nije radio trening veče pred utakmicu zbog bolova, nije primetio sve do par sati pred meč. I onda jurcanje po Njukaslu da mu se nađu kopačke. Pa mu nasli neke sa 13 krampona, a ono počela kiša. Pa juri sa šest krampona, da se ne bi klizao. Jedva se skrpio".
Pošto su crno-beli uspeli da nadoknade gol zaostatka, pobednika su odlučivali penali. Iako će se svaki navijač Partizana prvo setiti Ćirkovićevog udarca sa bele tačke, on smatra da je važniji bio pogodak Saše Ćirkovića, koji je šutirao u seriji pre njega.
"Mateus je pitao ko može da šutira. Sale Ilić se odmah javio da ne može, posle njega i Delibašić zbog grčeva. Mi ostali smo ćutali. Onda je Mateus doneo odluku da prvi penal šutira Malbaša, kao standardni izvođač te sezone, posle njega šutiraju najstariji i najiskusniji, Nađ, Čakar, Stojanoski i na kraju Ivica Iliev pošto je Mateus imao veliko poverenje u Ivicu i poseban odnos i komunikaciju sa njim. Posle pet serija rezultat je 2-2. Oni postižu gol i Sale koji se javio da ne može da šutira, sam uzima loptu i preuzima svu odgovornost na sebe. Svi se sećaju mog penala ali mislim da je Sašin značajniji, jer da je promašio sve bi bilo gotovo".
Zanimljivo, upravo je Saša Ilić doneo odluku da Ćirković preuzme odgovornost posle njega iako nikada pre toga nije bio izvođač penala u takmičarskoj utakmici!
"Posle tog penala, kad se vraćao ka centru, Sale me je pogledao i rekao da uzmem ja da šutiram sledeći penal. Pogodilo se da Hjuz promašuje penal za Njukasl, i da ponovo mi imamo penal za prolaz. Da je odluka na meni. Ja nikada nisam imao priliku da šutiram penale osim na treningu, ali on je imao poverenja u mene. Posle mi je rekao da je znao da nema šanse da promašim penal. Međutim kad sam ja uzeo loptu svi sa klupe skaču i traže da Ivica Kralj izvede penal, jer je dva odbranio, imao je svoje veče. Međutim ja sam već krenuo ka golu. Čak je i Miša Radaković vikao: "Ne, nemoj samo on!" Postoji još jedna anegdota oko tog penala, kad je Iliev krenuo da šutira Zeka kaže: 'Evo nama para,' a Bjeković mu odgovara: 'Kome je još Makedonac doneo pare.' Kada sam ja krenuo ka lopti Bjekovic kaže: 'Zeko kupuj karte za avion evo nama para,' a Zeka će na to:"ako nam ovaj Bosanac donese pare treba svi da se pobijemo'", ispričao je Ćirković za "Vajs".
U elitnom takmičenju, crno-beli su igrali u grupi sa Portom, Olimpikom iz Mrseja i Real Madrdiom. Uspeli su da osvoje tri boda, a mnogi igrači su posle te sezone napustili klub. Ne i Ćirković.
"Posle utakmice u Beogradu ja sam potpisao predugovor sa Olimpikom iz Marseja. Ceo ugovor je iznosio oko 4 miliona evra. Imali su pravo preče kupovine. Međutim, na kraju sezone je otišlo dosta igrača iz ekipe i uprava je želela da ja kao standardni reprezentativac ostanem bar još godinu-dve u Partizanu. Bili su u opticaju i Šahtjor, Porto, Espanjol. Sve su to bile dobre ponude. Onda mi se desi povreda kolena protiv OFK Beograda i spletom nesretnih okolnosti, ja nikada ne zaigram u inostranstvu. Ali ne mogu da hulim na Boga, s obzirom da sam kao dečak izbegao iz Bosne, I kakvo je stanje bilo, ja sam zadovoljan postignutim", iskren je bivši fudbaler.
Pričao je Ćirković i o tome šta je razmišljao kada je prilazio golu na kojem je stajao Šaj Given, o Lotaru Mateusu i tome ko mu je bio najbolji saigrač tokom karijere, zatim koji je po njemu najveći neuspeh tokom nošenja crno-belog dresa, kao i o aktuelnim dešavanjima u Partizanu, ali posebno je bio zanimljiv osvrt na reprezentativnu karijeru.
Od 2000. do 2005. devet puta je nosio dres Srbije i Crne Gore, a ima i tri nastupa za B reprezentaciju Jugoslavije (2001).
Malo je nedostajalo da bude učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. godine, ali kaže da je Dušan Basta morao da igra pre njega.
"Najteži dan u karijeri mi je bio kad sam video da nisam na spisku za SP u Nemačkoj. Ja sam imao odličnu saradnju sa svim selektorima. Bio sam standardni reprezentativac. Znam da su se, pred taj Mundijal Deki i Sava zezali da jedino znaju ko će nositi dvojku, a da će se oni već nekako poređati. Imao sam tri teške povrede u reprezentaciji. Protiv Reala nisam igrao zbog povrede protiv Velsa. Sedam dana pred objavljivanje spiska imao sam sastanak sa selektorom Petkovićem, dao mi je plan priprema. Napravljen je plan i sa Reberom, tadašnjim trenerom Partizana, o minutaži u poslednjim kolima prvenstva, da bi što spremniji dočekao početak priprema. Sećam se da sam se vozio kući sa treninga kad me je zvao Voja Radovic i rekao da nisam na spisku. Nisam mu verovao, mislio sam da me zeza. Čak sam mu i spustio slušalicu pošto je bio uporan. Kako sam spustio slušalicu zove me sestra. Tek tad sam shvatio da je istina. Čitav taj dan sam preplakao. Jedina izmena na spisku je bila da sam ja izbačen, a da je umesto mene upao Basta. Inače, Basta je tada imao povredu leđa i nije mogao da igra prvu utakmicu. Tada je Đorđević morao da igra beka protiv Holandije pa ga je Ilija izmenio u 44. minutu jer nije mogao da sačuva Robena. A kako on kao štoper da sačuva jednog od najbržih igrača na svetu? Kasnije sam saznao iz raznih izvora zašto je Basta morao da ode na to Svetsko prvenstvo. Čak mi je kasnije i sam Petković priznao da je bilo poziva od nekih moćnih ljudi da mora da zove Bastu", otkrio je Milivoje Ćirković u opširnom intervjuu za "Vajs".
Izvor: mondo.rs/Vice
Komentari / 0
Ostavite komentar