Скандал тресе католичку цркву

Ружан скандал покуцао је на врата Ватикана. Тиче се силовања и физичког злостављања дјеце у црквеном хору у Регенсбургу у Њемачкој, чији је диригент био Георг Рацингер, брат пензионисаног папе Бенедикта XВИ.

Свијет 19.07.2017 | 17:02 Извештај из Регенсбурга одјекнуо је као бомба. За истрагу се, додуше, знало, али њен исход је застрашујући. Адвокат Улрих Вебер, задужен за независну истрагу, изнио је закључак да је од 1945. до 1992. најмање 547 дјечака из црквеног хора “Домшпацен” било изложено физичком насиљу, а најмање 67 њих је силовано.

Вебер тврди да су некадашњи дјечаци описивали хор као „затвор, пакао, односно концлогор“, те да су им то биле „најгоре године у животу, прожете страхом, насиљем и беспомоћношћу“. Дјечаци одабрани да пјевају у хору живјели су и школовани у црквеној школи, далеко од породице. Католичка црква је прошле године жртвама понудила одштету у износима од 5.000 до 20.000 евра, а дефинитиван износ накнаде одредиће друга инстанца.

Вебер је, како наводи, идентификовао 49 криваца. Засад није наведено да ли је међу њима Георг Рацингер. Он је прије неколико година признао да је неки пут знао да “ћушне“ недисциплиноване дјечаке, заклињући се да то није сматрао грешком, јер су тако и њега одгајали, али је а приори порекао да је знао за сексуално напаствовање дечака, а камоли учествовао у њему.

Александер Пробст (57) наводи да се придружио хору “Домшпацен” 1968, у трећем разреду, те да је двије године касније примљен у хорску гимназију, гдје га је наставник уврстио у „тајну групу“ у којој су дјечаци пили пиво, пушили и гледали порниће. Учитељ је, каже, ноћу улазио у спаваоницу, завлачио се у његов кревет и с њиме имао полне односе „не мање од 100 пута“. На љетњем распусту Пробст је то испричао оцу, који га је одмах исписао из хора и школе.

Ниједан починилац није одговарао за своја недјела, јер су, према ријечима адвоката, сви њему познати случајеви застарјели.

Једно поглавље извјештаја посвећено је вођи хора Георгу Рацингеру (93), који је 30 година (1964-1994) био на његовом челу. Њему се нарочито ставља на терет то “што је годинама жмирио на оно што се догађа и није интервенисао, иако је знао за то”.
Жртва злостављања Александер Пробст објелоданио је скандал 2010, а о Георгу Рацингеру каже:

“Био је ноторни насилник, а не доброћудни дека. То је моја слика о Рацингеру”.

Остале жртве су навеле да је био “строг, перфекциониста и напрасит”, да му је “у нападу бијеса испала протеза”, да “смо за њега били гласовни материјал, а ако бисмо заказали као пјевачи, трпјели смо понижења”.

Михаел Зибер (60), бивши члан хора, рекао је у уторак:

“Прије хора сам се, у почетку, толико бојао да сам себи перорезом сјекао подлактице и бутине током певања, надајући се да ће Бог скратити час ако се жртвујем. Имао сам 11 година. У школама хора Домшпацен владала је атмосфера страха, било је као у логору. Батине које смо били присиљени да трпимо биле су горе од свега што је шездесетих година било уобичајено. Када вам уши крваре, то је више од шамара”.

Извор: Јутарњи.хр