Анализа: Звезда између Јовичића и Рикардиња!

Правила у Црвеној звезди су јасна: навијачи би пре честитали одговорнима из спортског сектора да су седам пута промашили на позицији задњег везног, али да су довели играча у кога би се Маракана заљубила на први поглед. Стрпљења за офанзивца из Бразила скоро да више нема!

Фудбал 18.07.2017 | 22:30 Сећања на комичне потезе Пабла Мучеа и даље прогањају навијаче Црвене звезде, врте главом на помен прошлогодишњег учинка Џона Руиза који није успевао да "направи разлику", чекају да Гелор Канга одигра бар једну високоризичну утакмицу на потребном нивоу... Све их то тишти, прогања, мучи, љути - а дешава им се Рикардињо!

Колико год српски вицешампион био тактички солидно упакован са идејом у игри која није "бринула" за утисак, толико јој је у Павлодару недостајало индивидуалног квалитета. Чисте класе, оног што је имала пре две сезоне када су ту били Александар Катаи, Марко Грујић или Уго Вијера (мада Боаћи ради као швајцарски сат).

Само у појединим срединама -  а никако у Црвеној звезди - постоји нешто што се зове време потребно за аклиматизацију, привикавање на нову средину. Тај ризик преузео је некадашњи офанзивац молдавског Шерифа Рикаридњо оног тренутка када је потписао уговор са српским вицешампионом и обезбедио годишња примања од 360.000 евра. Ако је довољно интелигентан могао је то да спозна у разговору са дугогодишњим саиграчем Вујадином Савићем.

Не би било поштено да се Бразилцу суди после само три званичне утакмице, али на часовнику стрпљења Звездиних навијача скоро да је минут до 12. Осетило се то у авиону црвено-белих током повратка из Казахстана.

„Неће Рикардињу бити лако, има још 20 минута реванша са Иртишом да покаже нешто. Ако то не уради, бојим се да ће креунти звиждуци са трибина“, рекао је један од пријатеља клуба.

Откривале су то и бројне поруке које су добијали новинари у Павлодару током меча са Иртишом.

„Само ми можемо да доведемо Бразилца који има проблем са техником и пријемом лопте. Прешли смо игрицу“, гласио је СМС упућен колеги.

Учинак Рикаридња против Флоријане и Иртиша не може да се окарактерише ни као лош, ни као катастрофалан. Бразилац једноставно није имао учинак. Нити голова, нити асистенција, нити кључних пасова ка Боаћију, нити спремности да се преузме одговорност. Нити добијених дуела у ситуацијама један на један. Само повремено деловање у дефанзиви и јалова демонстрација играчке племенитости.

Сувише мало, обзиром да је екипа очекивала да ће Рикардињо бити кадар да повуче када је најпотребније....Некадашњи члан Лехије је време на путу до Казахстана проводио у друштву Канге, Ле Талека, Руиза и Доналда. Дакле, осећа се као легитимни члан групе, што би за директну последицу требало да има боље игре. Или назнаке боље игре... За сада, Рикардињо је успео само да поништи добре ствари Павлодара и држи оптимизам навијача на минималној тачки, јер просто није показао да је способан да прави разлику. Да публика са Запада и Истока неће спонтно устајати са седишта сваки пут када он прими лопту као што је то радила док је на Маракани плесао Александар Катаи.

За Звезду је јако битно, можда и најбитније, да поседује офанзивца способног да преломи меч када остатку екипе не иде. Да измисли гол и сруши сваки тренерски шаблон... Све ће то морати да ради Рикардињо ако жели да сачува статус стартера...

На једном тасу током меча у Павлодару је био он, а на другом Бранко Јовичић. Радио је оно због чега је доведен. Наговестио да би могао да буде константни овосезонски дискретни херој. И осигурач, и неко ко ће трчати зарад офанзивнијих креација Рикардиња и Гелора Канге.Доскорашњи члан Амкара је паралелно и највећи добитак и највећи усуд Црвене звезде после казахстанског ремија.

 Јер правила у таквом клубу су јасна: навијачи би пре честитали одговорнима из спортског сектора да су седам пута промашили на позицији задњег везног, али да су довели играча у кога би се Маракана заљубила на први поглед. Или да је на уштрб резултата једним дриблингом или асистенцијом дигао масу. То је једноставно тако. Просто у Црвеној звезди „мали милион“ одузетих лопти Бранка Јовичића, његова антиципација и агресија нису у истој равни са оним што је требало да донесе интернационалац из Бразила.

Наравно, све што се дешава са Рикаридњом, класична минус фаза Бразилца који је лак каоМендеш Каду, али без дрскости у игри, не може да утиче на све оно што је Звезда добила саЈовичићем. По приказном у Павлодару реч је о највећем летњем појачању...

То је тај усуд Црвене звезде о којем смо писали. То је тренутно тим који је разапет између Јовичићевог одлично обављеног прљавог посла и Рикардињове хибернације... ПравиЈовичић само уз правог Рикаридња (и обрнутно) може да обећа - ако ништа друго - солидан отпор против прашке Спарте и поход на трофеје...

У супротном...

Извор: моззартспорт