Analiza: Zvezda između Jovičića i Rikardinja!

Pravila u Crvenoj zvezdi su jasna: navijači bi pre čestitali odgovornima iz sportskog sektora da su sedam puta promašili na poziciji zadnjeg veznog, ali da su doveli igrača u koga bi se Marakana zaljubila na prvi pogled. Strpljenja za ofanzivca iz Brazila skoro da više nema!

Fudbal 18.07.2017 | 22:30 Sećanja na komične poteze Pabla Mučea i dalje proganjaju navijače Crvene zvezde, vrte glavom na pomen prošlogodišnjeg učinka Džona Ruiza koji nije uspevao da "napravi razliku", čekaju da Gelor Kanga odigra bar jednu visokorizičnu utakmicu na potrebnom nivou... Sve ih to tišti, proganja, muči, ljuti - a dešava im se Rikardinjo!

Koliko god srpski vicešampion bio taktički solidno upakovan sa idejom u igri koja nije "brinula" za utisak, toliko joj je u Pavlodaru nedostajalo individualnog kvaliteta. Čiste klase, onog što je imala pre dve sezone kada su tu bili Aleksandar Katai, Marko Grujić ili Ugo Vijera (mada Boaći radi kao švajcarski sat).

Samo u pojedinim sredinama -  a nikako u Crvenoj zvezdi - postoji nešto što se zove vreme potrebno za aklimatizaciju, privikavanje na novu sredinu. Taj rizik preuzeo je nekadašnji ofanzivac moldavskog Šerifa Rikaridnjo onog trenutka kada je potpisao ugovor sa srpskim vicešampionom i obezbedio godišnja primanja od 360.000 evra. Ako je dovoljno inteligentan mogao je to da spozna u razgovoru sa dugogodišnjim saigračem Vujadinom Savićem.

Ne bi bilo pošteno da se Brazilcu sudi posle samo tri zvanične utakmice, ali na časovniku strpljenja Zvezdinih navijača skoro da je minut do 12. Osetilo se to u avionu crveno-belih tokom povratka iz Kazahstana.

„Neće Rikardinju biti lako, ima još 20 minuta revanša sa Irtišom da pokaže nešto. Ako to ne uradi, bojim se da će kreunti zvižduci sa tribina“, rekao je jedan od prijatelja kluba.

Otkrivale su to i brojne poruke koje su dobijali novinari u Pavlodaru tokom meča sa Irtišom.

„Samo mi možemo da dovedemo Brazilca koji ima problem sa tehnikom i prijemom lopte. Prešli smo igricu“, glasio je SMS upućen kolegi.

Učinak Rikaridnja protiv Florijane i Irtiša ne može da se okarakteriše ni kao loš, ni kao katastrofalan. Brazilac jednostavno nije imao učinak. Niti golova, niti asistencija, niti ključnih pasova ka Boaćiju, niti spremnosti da se preuzme odgovornost. Niti dobijenih duela u situacijama jedan na jedan. Samo povremeno delovanje u defanzivi i jalova demonstracija igračke plemenitosti.

Suviše malo, obzirom da je ekipa očekivala da će Rikardinjo biti kadar da povuče kada je najpotrebnije....Nekadašnji član Lehije je vreme na putu do Kazahstana provodio u društvu Kange, Le Taleka, Ruiza i Donalda. Dakle, oseća se kao legitimni član grupe, što bi za direktnu posledicu trebalo da ima bolje igre. Ili naznake bolje igre... Za sada, Rikardinjo je uspeo samo da poništi dobre stvari Pavlodara i drži optimizam navijača na minimalnoj tački, jer prosto nije pokazao da je sposoban da pravi razliku. Da publika sa Zapada i Istoka neće spontno ustajati sa sedišta svaki put kada on primi loptu kao što je to radila dok je na Marakani plesao Aleksandar Katai.

Za Zvezdu je jako bitno, možda i najbitnije, da poseduje ofanzivca sposobnog da prelomi meč kada ostatku ekipe ne ide. Da izmisli gol i sruši svaki trenerski šablon... Sve će to morati da radi Rikardinjo ako želi da sačuva status startera...

Na jednom tasu tokom meča u Pavlodaru je bio on, a na drugom Branko Jovičić. Radio je ono zbog čega je doveden. Nagovestio da bi mogao da bude konstantni ovosezonski diskretni heroj. I osigurač, i neko ko će trčati zarad ofanzivnijih kreacija Rikardinja i Gelora Kange.Doskorašnji član Amkara je paralelno i najveći dobitak i najveći usud Crvene zvezde posle kazahstanskog remija.

 Jer pravila u takvom klubu su jasna: navijači bi pre čestitali odgovornima iz sportskog sektora da su sedam puta promašili na poziciji zadnjeg veznog, ali da su doveli igrača u koga bi se Marakana zaljubila na prvi pogled. Ili da je na uštrb rezultata jednim driblingom ili asistencijom digao masu. To je jednostavno tako. Prosto u Crvenoj zvezdi „mali milion“ oduzetih lopti Branka Jovičića, njegova anticipacija i agresija nisu u istoj ravni sa onim što je trebalo da donese internacionalac iz Brazila.

Naravno, sve što se dešava sa Rikaridnjom, klasična minus faza Brazilca koji je lak kaoMendeš Kadu, ali bez drskosti u igri, ne može da utiče na sve ono što je Zvezda dobila saJovičićem. Po prikaznom u Pavlodaru reč je o najvećem letnjem pojačanju...

To je taj usud Crvene zvezde o kojem smo pisali. To je trenutno tim koji je razapet između Jovičićevog odlično obavljenog prljavog posla i Rikardinjove hibernacije... PraviJovičić samo uz pravog Rikaridnja (i obrnutno) može da obeća - ako ništa drugo - solidan otpor protiv praške Sparte i pohod na trofeje...

U suprotnom...

Izvor: mozzartsport