Виша стопа ПДВ-а не значи приходе

Повећање стопе ПДВ-а са 17 на 20 одсто може, али и не мора имати негативне ефекте на друштво и економију, а све зависи од начина на који би се евентуални прилив распоредио, сматрају економисти.

Република Српска 11.07.2017 | 07:54 О овоме је у недјељу причао Милорад Додик, предсједник Републике Српске, који је казао како би повећањем овог пореза за три одсто био покривен текући дефицити и обезбијеђен новац за инвестирање, а БиХ би и даље имала најнижу стопу у региону.

"Стопа ПДВ-а од 17 одсто најнижа је у региону. Повећање од један одсто донијело би Републици Српској повећање прихода за 100 милиона КМ, а наш текући дефицит се креће око 150 милиона на годишњем нивоу", истакао је Додик.

Горан Радивојац, професор на Економском факултету у Бањалуци, каже како је то реална опција јер се за финансирање социјалних давања не можемо вјечно задуживати.

"Дефицити су такви и толики да излаза нема без повећања стопе ПДВ-а. Међутим, то је само утицај на приходовну страну. Мора се дјеловати систематично и на приходовну и на расходовну страну, како су то, примјера ради, урадили у Србији, гдје су у истом моменту ишли с повећањем стопе ПДВ-а и с корекцијом расхода, превасходно личних примања из буџета да би након три-четири године имали неке резултате", каже он.

Ипак, како каже, свако повећање стопе ПДВ-а не мора значити да ће доћи до повећања прихода.

"Имамо негативно искуство са доприносима на лична примања, гдје смо дигли стопе и имали лоше резултате", закључио је он.

Изудин Кешетовић, његов колега са Економског факултета у Тузли, каже како идеју не треба одбијати, али је треба гледати кроз призму комплетне реформе пореског система у цијелој земљи. Ако би, како каже, та разлика служила за санирање дефицита, онда нема неке одређене функције и дошло би до пореске дисторзије.

"Она може бити негативна ако ће се повећати постојећа нерационална потрошња, која има неповољну структуру. Ако ће се ићи на реформу пореског система, пореза на добит, доходак и имовину, онда би се могло разговарати на повећању ПДВ-а и до 21 одсто. Потребно је направити правилну прерасподјелу, а то захтијева озбиљан рад и има економске, социјалне, политичке и друге импликације", каже Кешетовић, према чијим ријечима, да би дошло до повећања стопе ПДВ-а, потребно је смањити и доприносе на плате.

У Привредној комори РС поручују како су против сваког повећања па тако и овог, јер би дошло до ланчане реакције и поскупљења, а са друге стране до пада потрошње.

"Остаје и питање гдје би се та средства која би се убирала трошила. Да ли би ишла у развојне пројекте или крпљење постојећих рупа и дугавања", упитали су из Коморе.

Нису задовољни ни у Партији демократског прогреса РС, из које поручују како би приједлог предсједника РС утицао на раст цијена, а свакој породици из новчаника, уз постојеће несносне трошкове, мјесечно отео још 50 марака.

Како су објаснили у Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, да би се ова процедура покренула, потребно је да се иницијатива достави Управном одбору, који је, у случају да се с тим сагласи, просљеђује Савјету министара БиХ, а они затим у оба дома парламента БиХ. Она би ступила на снагу након усвајања у парламенту и објаве у "Службеном гласнику".

Извор: Независне новине