Сликари отишли, проблеми остали

Изложбом новонасталих дјела и презентацијом документарног филма Центра за заштиту животне средине из Бањалуке под називом „Ретроспектива уништавања Бардаче“, синоћ је завршена 34. Ликовно-еколошка колонија „Бардача-Србац 2017“. У протеклих осам дана 12 сликара из Србије, Републике Српске и Федерације БиХ урадило је 47 умјетничких дјела, углавном, техником уље на платну, којима су још једном упозорили на девастацију и деградацију овог еко-система који се већ десет година налази на Рамсарској листи заштићених мочвара у свијету.

Република Српска 03.07.2017 | 13:30 Сликари су овога пута били веома критични. Готово свако умјетничко дјело изражавало је стање након уништавања природе и носило поруку да нешто треба и конкретно учинити да природни резерват Бардача напокон буде под заштитом државе. На импресиван начин, анализирајући настала умјетничка дјела, на ову тему говорио је историчар умјетности Александар Саша  Грандић. 



„Умјетник, по свом хабитусу,  је увијек на страни умјетности, а умјетност је увијек  на страни живота. А живота нема без три енергона: ватре, воде и земље. Дакле, оно што умјетник мора да уради јесте да не сагори у својим настојањима, али да пружи  бунт да искаже протест против актуелних догадјаја, ако они нису позитивни. Овдје, нажалост. имамо ситуацију да су појединци преузели на себе такву улогу, да су нам отјерали птице, да су нам исушили мочвару, да су нам растјерали оне љепоте којима смо се дивили“, рекао је Грандић.

Он је додао да са друге стране имамо снагу, а то је да нам долазе умјетници, ствараоци и да нам пружају утјеху и да „у њиховим радовима, заправо можемо да надјемо бар дио атмосфере  која је некада била и да морамо да вратимо љепоту, птице, да вратимо оне наше дивне  мочваре“.



Велику пажњу изазвала је презентација документарног филма Центра за заштиту животне средине из Бањалуке под називом „Ретроспектива уништавања Бардаче“. Представник Центра Виктор Бјелић је у уводу рекао да је филм радјен прије три године на основу прилога више медија о догадјајима на Бардачи, а односи се на вријеме највеће деградације резервата, када су исушена језера, уништена станишта, а већина ријетких птица мочварица напустила ове просторе.



„Од 2007. до 2012. године покушавали смо да у сарадњи са ресорним министарством и Заводом за заштиту културно-историјског и природног наслиједја,  понудимо програм заштите  на ентитетском нивоу. Нажалост, нисмо успјели“, рекао је Бјелић и  изнио више разлога за то, од којих је нелегална приватизација рибњака и промјена намјене коришћења на првом мјесту, а други спорост  правосудја у рјешавању имовинско-правних питања.



„Нисмо успјели, али нисмо ни одустали, јер и данас сматрамо да је остатке Бардаче  могуће ревитализовати. Ако се на Бардачу врате воде, вратиће се и роде“,  рекао је Виктор Бјелић из Центра за заштиту природе Бањалука.  

Директор ЈУ Центар за културу и спорт Србац, у оквиру које дјелује Ликовно-еколошка колонија на Бардачи, Сандра Михољчић изразила је задовољство што је ова установа, и поред великих материјалних тешкоћа са којима се сусреће, успјешно организовала и привела крају ову културну манифестацију која непрекидно траје 34 године.

„Морам признати да у томе не бисмо успјели да нисмо имали подршку Кабинета предсједника Републике, Министарства просвјете и културе РС, Природно-математичког факултета, општине Србац и бројних донатора и спонзора, којима се захваљујемо. Захваљујем се и умјетницима који су били марљиви и урадили више дјела него што је планирано“, казала је Михољчићева, која је изразила наду да ће се континуитет рада колоније наставити и наредних година", казала је она.

У окриру рада колоније успјешно је организована и Школа сликања за 13 талентованих ученика основних и средњих школа ове општине, а умјетници су били гости и манастира Осовица коме су поклонили једну умјетничку слику  на којој је ова богомоља која потиче из четрнаестог вијека. Занимљиво је да је најављена посјета сликара и фабрици био-дизела „Систем Екологик“ у Ситнешима, али су завршили на имању једног од власника ове фабрике, тако да о производњи алтернативног погонског горива није било ни ријечи, али је платила „мангулица“.

Изостала је и акција проглашавања најуредјенихих животних приостора и дворишта у општини Србац. А да са организацијом колоније и деградацијом резервата Бардача  има доста проблема, говори и податак да у овогодишњем сазиву није учествовао најављени ликовни умјетник и оснивач колоније, Српчанин Рајко Петковић . Он је изјавио да је ова колонија изгубила ону првобитну улогу по чему је била препознатлчјива у бившкој Југославији и у Европи, а то је да је стваралачка, екоклошка, едукативна, хуманитарна и мобилизаторска.

„Званично ме нису ни позвали, знајући да не би дошао, али сам био спреман да понудим програм њеног дјеловања, којим би се поред Бардаче, обухватили и простори Повелича и Српца са новим садржајима рада сликара и културних посленика. Он би се могао прилагодити за верификацију у УНЕСК-у и повлачење средстава за ову намјену, чиме би се доприњело развоју туризма, културе, заштите природе и промоцији здравог живота. Колонија која нема стални Организацииони одбор и Умјетнички савјет, гдје појединци из политике  примјењују импровизацију, не само код ангажовања умјетника, већ и  садржаја рада колоније,  стање на Бардачи се не може поправити, оно постаје све горе“, тврди сликар Рајко Петковић. Из сличних разлога на ову колонију не долази ни академски сликар, проф. Милан Матавуљ из Београда, такодје један од првих учесника бардачке колоније.

Учесници овогодишњег сазива, Војислав Танасијевић, Дјордје Секулић, Бојана Бан, Ружица Панић, Зоран Круљ, Зоран Круљ, Борис Еремић, Милош Вујић, Ранка Пеулић, Зорица Лујич, Емина Хаиџић и Бојана Стојаковић, били су задовољни условима рада, односом организатора, љубазношћу домаћина.

„Први пут сам на овој колонији, било је предивно и упркос уништавања природе на Бардачи још увијек има мотива за сликарску инспирацију. Носим веома лијепе утиске“, каже Емина Хаиџић из Бихаћа.

Сликари одлазе са Бардаче, али проблеми и даље остају.

(БН/С. К. )