Једнима казне, другим репрограм

У Републици Српској је у протеклих неколико година драстично повећан број предузећа која су наставила да послују искључиво захваљујући томе што им је одобрен репрограм дуговања. Занимљиво је да су како међу највећим пореским дужницима, тако и међу онима којима је одобрен репрограм, јавна предузећа у Српској.

Република Српска 02.07.2017 | 20:45 Прошле године Министарство финансија и Пореска управа РС издали су 261 рјешење о одгоди плаћања пореских обавеза, на укупан износ дуга од 206,3 милиона марака.

С друге стране, у 2010. години потписано је 111 репрограма, а реч је о дугу од 26,1 милиона КМ. То практично значи да је у поменутом периоду потписано 150 репрограма више, док је износ дуга на који се одгода плаћања односи скочио за скоро осам пута. Ријеч је о забрињавајућим подацима, који показују у којој се мјери предузећа у Српској суочавају са потешкоћама у пословању.

''То говори о врло ниској привредној активности, односно тај репрограм је у принципу тренутно ''спашава'' предузеће. Међутим, ако предузеће нема дугорочну визију како остварити повећан приход у наредном периоду, то је само покушај премошћавања, пут ка нестанку или стечају'', каже професор Факултета пословне економије, Миладин Јовичић.

Занимљиво је да су како међу највећим пореским дужницима, тако и међу онима којима је одобрен репрограм, јавна предузећа у Српској.

''Ова јавна предузећа су у највећој мјери наслоњена на буџет и то оптерећује буџетска средства, што опет дугорочно гледано, не може да опстане'', истиче Јовичић.

Има ли одговорности?

''Постоје разни разлози зашто се улази у репрограм кредита. Првенствено, поставља се питање колико се менаџмент предузећа придржава друштвене одговорности или се придржава оног ''док сам ја менаџер, битно је да је добро'' и онда да себи слободу да улази у задужења, а та задужења не веже за неку средњерочну или дугорочну стратегију'', истиче декан Економског факултета Брчко, Срђан Лалић.

Да би се смањило гомилање дугова, потребно је растерећење привреде, али и повећање нивоа продуктвности и одговорности.

''Ми сад у државним предузећима која су постала партијска предузећа морамо запослити најстручније људе на одговарајућа мјеста невезано за припадност политичкој опцији'', истиче Јовичић.

Потребни резови

С друге стране, каже Јовичић, треба користити економске критеријуме. Не може ниједан јавни сектор, а поготово приватни, носити оволики број људи који не стварају нову вриједност, него троше постојећу.

Поручује: ''Морају се, прије или казније, извршити озбиљни и болни резови''.



БН телевизија