Прича: 345 дана након "грмљавине" - Дурент је шампион!

Прошлог лета Кевин Дурент донео је одлуку која је поделила НБА свет – напустио је "мали" локални тим чији је био заштитни знак и прешао у велику "корпорацију". Данас, 345 дана касније, он је херој те "корпорације" и најбољи играч лиге.

Кошарка 15.06.2017 | 23:45 Претходна две месеца од Вориорса смо добили идеалну кошарку, а Дурент је био креатор тог ремек дела. Урадио је нешто што многи не би успели на његовом месту – учинио је један од најбољих тимова свих времена још бољим.

Прошлог лета КД је изазвао бес Оклахома Ситија који је девет година носио на својим раменима, "издао" је мало тржиште које је очекивало од њега да им изгради велику династију и створити своју заоставштину, те отишао у "велики град" у екипу која има свог вођу, у ствари тројицу, те довео у агонију навијаче свих ривала. Агонију из које је извирала мржња.

Донео је једну од одлука о којој се вероватно највише дебатовало у историји НБА лиге, пре свега што је прешао у тим који је неколико месеци пре тога елиминисао његову екипу у финалу Запада упркос томе што је губио 3-1.

Многи су то видели као бежање од одговорности и бирање лакшег пута, а други као најбољу одлуку која ће њега учинити срећним. На крају, добио је оно о чему је са својом мајком сањао од осме године – НБА титулу.

Ништа не може да гарантује титулу

Било који спорт да је у питању – кошарка, фудбал, тенис, ватерполо, без обзира какав тим имате на окупу, ниједан трофеј није ваш док не добијете и последњу утакмицу у борби за њега. Кроз историју спорта били смо сведоци разних "суперекипа", скупова фантастичних индивидуалаца који су на папиру деловали као непобедиви. Међутим, нису били ни близу тога.

Неколико је таквих примера и у НБА, сетимо се Лејкерса из 2004. са Кобијем Брајантом, Геријем Пејтоном, Карлом Мелоуном и Шекилом О'Нилом, Бостон Селтикса из 2007. са Полом Пирсом, Рејом Аленом и Кевином Гарнетом, па Мајами Хита из 2010. са Двејном Вејдом, Леброном Џејмсом и Крисом Бошом. Селтикси и Хит су освајали титуле, али су били далеко од доминације која се очекивала од њих. Ретко ко ће их памтити у даљој будућности као што се памте Меџикови Лејкерси из 80-их, или Џорданови Булси из 90-их.

Ипак, Дурент је стављен на стуб срама јер је дошао у редове двоструког узастопног финалисте НБА лиге, шампиона од пре годину дана, најбољег тима у историји из регуларног дела сезона са скором 73-9. Због тога ће многи оспоравати титулу до које је после десет година у НБА, једне МВП сезоне и једног изгубљеног финала коначно стигао, али неће бити у праву.

И пре доласка КД за Вориорсе се могло рећи да су "супертим", тим са најбољим поентером лиге, двојицом најбољих тројкаша и једним од најбољих дефанзиваца у историји игре. Упркос томе, упркос 73 победе, и они су показали да скуп фантастичних појединаца не може да осигура титулу. Кари је подбацио у кључним тренуцима прошлогодишњег финала, а Грин изгубио "главу" у преокрету Кавалирса са 1-3 до титуле. Њихова династија је била угрожена.

А онда је дошао Дурент и у новом судару са Кавсима Леброна Џејмса донео Вориорсима све оно што им је недостајало годину дана раније, показао да би без њега вероватно опет гледали ривала како слави титулу и можда попут Селтикса и Хита се изгубили брзо у историји.

Да су Вориорси опет изгубили Дурент би заувек носио ореол играча који "преко лешева" јури прстен, уместо тога постао је лидер тима који је већ имао уређен систем који је функционисао боље него његов прошли и доказао да није дошао да се "прикачи" јачем како би стигао до прстена, већ да га сам освоји.

Нови клинац у крају

Многи су у Оукленду стрепели како ће изгледати Дурентов долазак у тај поменути усклађени систем, у потпуно другачију културу од оне на коју је навикао, а пре свега како ће да се уклопи у тим са Стефом Каријем. Међутим, да ће све функционисати свршено показала је тимска вечера после четвртог предсезонског меча у Денверу. Док је већина играча и стручног штаба постепено одлазила на починак, КД и Кари су дуго у ноћ испијали вино. Постајали су више од саиграча, постајали су пријатељи. А то се брзо видело на терену.

Његово уклапање у тимску машинерију је показало да то што је суперстар није сујетан и да неће имати проблема да слуша саиграче, чак и кад вичу на њега. То је посебно доказала ситуација из јануара када му се Грин унео у фацу након што је КД безгранично дриблао пре него што је шутнуо тројку, док су његови саиграчи нестрпљиво чекали лопту. Дурент је прихватио критику, а заузврат је добио максималну подршку када је тешко повредио колено што су многи ван Вориорса дочекали са задовољством. Он је радио још више на себи и опоравио се много раније него што се очекује од повреде за коју су многи најавили да би могла да му оконча сезону.

Иако је долазак у Оукленд изабран пре свега због шансе да коначно освоји прстен, КД је показао да му сама титула није била пресудан фактор. Желео је ново искуство, далеко од Оклахома Ситија, у новој средини, и то га је препородило.

Дошао је у средину потпуно другачију од оне коју је Леброн Џејмс изабрао 2010. Дошао је у тим који није направљен да траје сезону-две, јер кичму тима чине двадесетогодишњаци, кључни играчи још нису дошли до 30, а већ у првој сезони Вориорси су за разлику од Хита показали максимум самопоуздања и ту индивидуалну силу коју поседују су одмах пренели на паркет.

Постали су тим од кога је свако стрепео, тим у којем осим што је очекивано најдоминантнији у нападу и бруталан у одбрани, нема ниједне трзавице током сезоне, потребе за ванредним састанцима иза затворених врата, кукања за појачањима, нема касног "паљења", којем није потребна серија пораза и срамотни наслови у медијима да се пробуди и покрене, већ гази одмах, сада, све, без пардона. Тако су се кроз плеј-оф прошетали са 16-1.

Играч одлуке

Одмах током регуларног дела сезоне Дурент је показао да није дошао да искористи квалитет саиграча и домогне се прстена, већ је одмах преузео улогу лидера екипе, раме уз раме са Каријем.

То није привлачило претерано пажњу током регуларног дела јер тих неколико месеци већини НБА тимова буквално служи да се загреју за плеј-оф. Оно што се чекало је дуел Вориорса са Кавалирсима, Дурента са Џејмсом, да се покаже да ли је пуковник или покојник.

Дурент је на највећи изазов у својој каријери, прво финале од 2012, прво у редовима Вориорса у којем су многи једва чекали да "пукне" и оправда њихов бес што је дошао међу "ратнике", одговорио као сваки прави лидер, урадио је оно због чега је пре свега доведен, и то на доминантан начин.

Да је само неколико шутева завршило другачије у трећој утакмици, да су донете другачије одлука или две у петој, Кливленд је лако могао да понови 2016. и од 0-2 преокрене до нове титуле. Међутим, ове године се то није поновило из једног јединог разлога – Вориорси су имали Дурента.

Кад год је изгледало да "ратници" губе конце у мечу и измиче им контрола, Дурент је био ту да заустави посрнуће и врати их на прави колосек. А то је за овај тим Вориорса била највреднија ствар на свету.

Дурент није одушевио само огромним бројем поена, већ начином и временом када их је постизао. Сваки пут када би Џејмс или Ирвинг покренули Кавсе, он им се нашао на путу, погодио тројку и зауставио налет.

То је радио од првог до одлучујућег петог меча, у којем је био посебно импресиван. Постигао је 39 од 129 поена свог тима, те финалну серију завршио са просеком од 35,2 поена уз 8,5 скокова, 5,4 асистенција, 1,6 блокада и једном украденом лоптом уз невероватних 70 одсто шута из игре.

У серији у којој је Леброн Џејмс бележио трипл-дабл просек Дурент је био играч одлуке. Укључивао се у сваки сегмент игре и одговарао "краљу" Кавса кошем на сваки кош.

Врхунац своје величанствености је достигао у петој утакмици. Са 11 поена у низу, погодивши три тројке, уз два скока и асистенцију за тројку Карија, донео је Вориорсима контролу утакмице већ у другом периоду. Кавси су се жестоким пресингом вратили у игру у последњем кварталу, а онда је Дурент постигао 11 поена у серији 24:13 и дефинитивно преломио меч, одузевши Кавсима последњу наду у чудесан преокрет као пре годину дана.

Дурент је погодио 12 од 15 шутева под притиском у петој утакмици, а 45 од 78 у целој серији. Постао је тек трећи играч који је освојио титулу у својој првој сезони у једном тиму, после Мозеса Мелоуна са Филаделфија 76ерсима и Меџиком Џонсоном у руки сезони са Лос Анђелес Лејкерсима.

Дурент је био херој петог меча и због игре на другом делу паркета. У кошарци се углавном памте само поен, али је КД пре две ноћи против Кавалирса урадио и неколико других ствари које су погурале Вориорсе ка победи. Једна од најупечатљивијих догодила се почетком другог полувремена.

КД је као по обичају пратио у стопу Џејмса, да би одједном преузео Лава. Сјајни тројкаш је кренуо директно на Дурантулу, брзо је одустао од шута с поста, направио два-три дриблинга, један лажњак, али ништа није помогло. Морао је да се реши лопте, а Џејмс је под притиском промашио шут за три.

С обзиром да су Кавси убацили 86 поена Вориорсима само у првом полувремену четврте утакмице, због овога се може рећи да је одбрана донела "ратницима" титулу једнако као и супериоран напад. Управо је Дурент предводио ту одбрану, иако га нико није видео као битног фактора у тој улози попут Грина или Томпсона. Због тога је МВП признање које је добио још вредније.

Није ли "Лери О'Брајен" трофеј врхунац који сања сваки клинац од првог тренутка када узме кошаркашку лопту у руке? Није ли то "свети грал" којем тежи сваки кошаркаш?

Онда нико нема апсолутно никакво право да и даље замера Дуренту што је "издао" Тандер због Вориорса, посебно због онога што је постао у Оукленду.

НБА прстен који сада носи на својој руци је најбољи подсетник на то. Он је шампион и као што му је Џејмс поручио, то нико не може да му одузме.

Извор: Б92